Дело

НЗ МОЈИХ УСПОМЕНА 9 код куће ми је било дуго време II седе По обичају дадох му лулу и дуван, запалих и ја н седох да скувам чај. «Има лп чега новог?” запнтах га, пошто упалих и шпирптус зашушта”. — „Нема вала ничега“, некако лено одговорп он. „Јеси ли био јутрос на предавању ?“ — „Нисам“. „Па ти сад већ редовно изостајеш ?“ — „Па и шта ћу тамо ?“ rJe сн ли се виђао с којим од наших?” — „Нисам/ Ја га ногледах. „Ти канда си данас нешто кисео“, рекох му. „Кад те мрзи да говориш ?w Шта ти је ? Да ниси болестан ?» — «Јок, ннсам. „Па шта ти је онда ?... Да ниси случајно шта рђаво сањао ?в запитах га шалећи се. Он не одговори. „Дакле погодио сам, Бога ми!» — „Па јест“.рече. «и сањао сами. — «А шта си то сањао ?» Хајд прнчај мии. — «Нећуа, одговори он. — „А зашто ?» Он повуче неколико димова из луле. «Што да причам*. рече «ти V то не верујеш; то су теби лудорије”, додаде као мало љутит. — «Па ипак, прнчај мии, рекох му; «ја можда грешим кад не верујем у то, па, ко зна, могу доцније и јавероватпи. 0Е па доброи, рече он, «испричаћу ти. Ноћашњи ми је сан однста један од ређнх снова: дуго је трајао и са свим се логично развијао”. ' т У то у суду прокључала вода закркља. Ја га задржах да не прича док не укувам н успем. Кад је и то бнло готово донесох и рум па се онда завалих у нпску столицу, а што је њему био знак да може иочети Он усу рум у чај, сркну један пут, другн пут, дубоко иовуче пз луле па рече: дакле ево ти мога чудноватог сна. «Бпла је као ноћ; густ мрак покрио и небо н зем.ву п ништа се нпје видело. После дужег напрезања видео сам само толпко да сам у нском већ сасушеном џбуну. Некакав загушљив дим дизао се некуд испред мене, н како се, не зиам зашто. нисам ни куд могао крепутп, мислпо сам да ћу се на нослетку морати угушити. То је бно страшан моменат, чинило ми се као да већ губим свест На једаред у ономе миру, који дотле није нн најмањи шушањ реметио, чујем као иеки тутањ, нешто налик на хладни jeceit.ii ветар, кад ноћу завпја кроз шуму. Пренух се, срце ми јако 3aiyna, хладан ме зној ироби н сав се стресох. Тутњава је била све јача и јача, док