Дело

8 Д Е Л 0 дузимао никакав важнији носао, и још триста које каквих чуда. Тек чујеш га само да рекне за нешто : не ваља се то. А зашто болан ? пита га неко. ((Такои, одговори он. У читавом нашем друштву сумњам да је још ико осим мене знао за ту његову слабост, а и ја не бих је знао, да ми је није сам новерио. И док сам му се испрва смејао, доцније ношто сам впдео колико држи на то, озбпљно сам му пребацивао и тако рећи свађао се с њим. Али и он је опет најозбпљније брапио ту своју настраност. «3ар ти Бога ти мислиш“, говорио ми је, *да су научна исиитивања и радовн о сновима, нншта друго до проста бесмислица и да је неверовање у ону, тако очиту, тајанственост, што скрпва сва људска дела шта друго а не бити слеп крај очију.... «Сан, драги мој”, говорио ми је даље, „то је један заеебаи свет у којем човек живи исто тако као и у овом стварном, и којп се разликује од њега само у толико што нам је мање познат. А кад се већ сви слажемо у томе да у овом животу постоји нпр. неко тако звано, иредосећање овога или онога, а иарочито несреће, — зашто онда да не верујемо тим ооећајима у свету која смо крстили сном ? !.. Ми у сну проведемо скоро толико исто колико и будни, и зашто ко божем обраћатн пажње и вероватн само ономе што нам се буднима доси, кад свакн од нас и у сну носи своју индивидуалност, и кад смо сав паш жпвот, и овај будни и онај сани крстнлн сном”? ! 0 броју 13 и уторнику говорио ми је да у њих верује из лнчног искуства. Причао ми је да му се већпна недаћа и несрећа дешавало или 13. у месецу или уторника, н да је једпио због тога дошао до закључка да су то за њсга песрећни дани. А кад сам му ја споменуо да је то бпла само слепа случајност, оп ми је рекао, да је у животу све случајност: и ра1;ањо и смрт и болест п женидба и удадба п једном речи читав живот. Једнога дана содео сам код куће и радио. Било је у пролоће. На иол.у је било ружно време: већ други дан падала је киша Кад би тако око четири сата он дође. Од куда ти ? зага пошто се здрависмо. Ето. рече, дођох да поседим: