Дело

„ПРЕР АНО. —“! Тако ти треба ! Же.Бан си неба. Похито тамо, веле, „ирерано,” А ниси чек'о мирно, смерано. Бројећи овде часове горке, Да лепо сарреш, ко грозд за чворке; Ил’ док те снага не прође мушка, Да с гране паднеш, к’о гњила крушка. Па да те дерлад ногам.а ћушка! Каква красота, каква дпвота ! Ал’ ти се ((Ирерано* лнши живота. Но свака друга да ти је ироста, Ал’ какво Српство за тобом оста! — II ако мислим, ko.i’ko сам те чпто, Да се баш ниси за њега кид’о Ппак му нпси бпо нн студан, Тек што си очп склопио трудан, Синуше роду срећини зрацн, Несташе распре иоследњп трази, Ускрсну Српство у нуној сназн, Ускрсну славно. у „шуп.вој Фрази“!**) Шгета што ннсн впдео нп то, Ал што ћеш, кад сп сувише хит о. **) Види (»еоградске „Мале Новине“ Gp. од

и — gut Ding brauclit Weile — ауторов исправак у онохадашњој главној скупштнни „Друштва св. Саве“ у Београду. — Ур.