Дело

530 Д Е Л 0 чланак „Когм£ Страти.чиЈЈОвпЛ* (М. А. Јовановнћу на реФерат), Ф. Обркнежевића ЋЦииерон и Јулије Цезар* бнографска иаралела (д-ру М. Савићу на оцену). Дато је даље Ј. Живановићу да разгледа, да ли је Дамјан Прера ^овић поправио акценте на „ЈЈеколико речи којих пема у Вукову речникуа. — На Остојићеву награду стигла је расправа „Буњевци“ од непознатога писц-i, те је дата на оцену д-ру Ст. Павловићу и М А. Јовановићу. На том су састанку на тражљу неких цисаца враћена им дела, а и одлучено да се одговори на питање Лепосаве Бошковића: да ће се Лисма из књггжевности сриске и хрватске покојнога Јов. Бошковића, и ако недовршена, штампати у Летопису. Друштво светога Јеронима. — 9. Фебруара ове године била је у Загребу главна скупштина овога друштва, коме је, као што је познато, задаћа: „да што више шири међу нрости пук књиге моралнога, господарственога и религиознога садржаја. Из управина извештаја о стању и раду друштвеном види се да је управа штампала и разаслала четири књиге u то: 1. свој календар D а n i с u у 41000 примерака. У овогодишњем календару има између осталога ових чланака: пнтересно писани жпвот Фр. Рачкога, геограФско-историјске цртице о Земуну, Митровици и Плитвичким језерима, две приче из живота народа „Дуг је зао друг“ и „Покобилио се“ (у значењу „погоснодио cew). 2. С о v ј е k о d r о d ј е n ј а d о ž е n i d b eu од A. Штолца, a превео je Ст. Коренић, врло интересна и поуина књижица. 3. Gospodarska 1 u čb a Mat. Vrtovca 'li prirodni zakoni i lučbene zasade, upravljene na čovječji i životinjski život, na gospodarstvo i kučanstvo. Прерадио Ловро Матагић (на 8° стр. 204) и 4. Segregacija и Jurjevici. Све су књиге сем календара штампане свака у 14000 примерака. Трошак за пздање књнга износи 10773- Форинте u 99 новчића не рачунајући у то награде писцима и трошак за слање књига. Нових је чланова уцисано 733, те тако на крају 1894. године има уписаннх доживотних чланова 12153. За упис нових чланова највећа заслуга пада на друштвене поверенике од којих је већина свештеник и учнтељ. Друштво је имало и својих добротвора. На првом месту долази хрватска влада са 1400 ф годишље потпоре, а осем тога од разних приложника 2643 Форинта. Ко хоће да постане члан овога кориснога друштва плаћа једном за свагда пет Форината; за ту суму добива, док је жпв, годишње по четири књиге. КЊПЖЕВНОСТ Длетом по стени. — Под овим натписом штампао је Апдра Гавриловић збирчицу својих причица, или како их он зове црта и реза. Причице п сличице ове штампане су раније у Отаџбини, Јавору и Одјеку 1892 и 1893. године. У ову збирчицу ушле су ове цричице: Каменар, Смена, Нова стаза, „Он“ Учитељ Никола, Стари трубач, сем тога има десет сличица, које поред посебнога натппса имају и заједнички назив „Из албума“. Кљнга има 104 стране осмине, а стаје динар. Ђенералштабна карта Краљевине Србије. — „Ратник“ за јануар доносп ово саопштење о нашој ђенералштабној карти (1:75.000): Рад је на њој отпочет 1881. године-, радом су управљали начелници географског одељеља ђенералштаба нашега (поглавито и највише г г. Рад. Милетић, ђенералштабнн пуковник и Свет. Протић, инжпњерски потпуковник); основа карти је тријангулаццја која је извршена на основу руских геодетских тачака, с допуном, извршеном граФнчким путем од стране начелника одељења, услед чега се ово издање карте сматра као привремено. Премеравање на земљишту трајало је 10 година (завршено је 1891 год.) а извршили су га српски официри по систему Потенотову у размери 1:50.000. Само штампање карте бнће потпуно готово ове године. Премер је дао овај ресултат: цела Краљевина Србија износи 835 Q геограФСких миља, од чега долази на старе границе, до берлинског конгреса, 653.729 Q геогр. миља а 181.250 Q геогр. миља на нове округе. Израда карте стала је 168.246 динара, у коју суму није ушла плата ОФицира премерача u радника њихових. Начелник одељења г. Свет. Протић тврди, да је то необично јевтино, према пословима ове врсте у другим земљама. Сав посао су радили искључно срнски ОФицири. Туђинска критика одазвала се повољно о овом раду, по тврђењу г. Свет. Протића, а нама је познато, колико се сећамо, да је критичар „Петерманових Саопштења“ приметио само, да није обележен на карти основнп мерцдијан. Официри који су премеравање вршили по имену су овп : г. г. Светолик С. Протић, Божидар Јанковић, Јосиф Спмоновић, Коста Поповић, Александар Машин, Светозар Нешић, Сима Јасика, Васа Симић, Степан Степановић, Живојин Ми шић, Петар Бојовић, Милутин Миловановић, Сава Витас, Милош Пауновић, Милош Басић, Васа Антонић, Стеван Дракулић, Ђура Рашић, Пера Манојловић, Милутин Мариновић, Миханло Наумовнћ, Милош Божиновић, Новак Бранковић, Павле Пауновић и Иавле Пастрнек. (в. Др. Ј. Цвијића у Пр. Гл. о. г.) У овој свесци „Ратника- свраћа на себе нажљу и џланак г. М. Ц. Марковића, ђенералштабног пуковника идивизијара „Размигиљања о нашој војсци, који смо са задовољством прочитали : и литерарно је лепо изра1,ен а и мисли су у њему такве да свраћају пажњу на себе. Лепо би било да „Ратник“ има чешће овакве врсте чланака, као што би п добро било да г. Ц. Марковић још више разради евоју тему, те огледа не бн ли могао где наћи и коју уште iy за онај милијун впшка. Нарочито бп се пажњи његовој, држнмо, препоручивала администрација војна, која, рекли бисмо, треба прилично поправака. (С. М. П.)