Дело

531 Б Е Л Е Ш К Е Загреб у XV веку. — У Загребу недавно je нзншла друга књига S р о m е n i k а h istorijskili slobodnoga kralj. glavnoga grada Zagreba, коју je, као u прву, средио Иван Ткалчић а издало поглаварство загребачко. У овој су другој књизи на 587 страна цри■кунљене листине за град Загреб из XV века (од 1400—1499 год.) а 243 стране чине увод у ком ТкалчиК на основу сабраних листина расправља о историји u цеторијскох развоју трада Загреба а и даје обилан ,index“ и „argumenta*. Расправа ова написана је не само за научнике, већ и „за онај образовани свнјет, а нарочито за грађанство загребачко, којн су и једнн u други во.ђни сазнати нешто о нрошдости града Загреба.“ Vienac нам у 12. броју даје кратак садржај увода и хвали ову књигу, која је плод многога труда. „Ово је потпуна слика града Загреба у XV вијеку, јер сазнајемо о граду све што се само може тражити. За културну повјест Хрватске у опће једва да имадемо овако што, а сигурно ■Би се и други народи поносили оваким дјелом, кому ће моћи прпговорити једва што и најстрожа критика“. Загребачка театрална библиотека. Од ове библиотеке, која излази под редакцнјом Ннколе Андрића, драматурга загребачлсога позоришта, изишло је до сада три свеске од прве кљиге. У првој је, као што смо ■раније јавили, Молијерова шала КаКииерке (Les preeieuses ridicules), у другој Расинова Федра у преводу А. Шеное, а трећој Шексппрова комедија Сан љетне ноКи у преводу Стјепка Шпанпћа. Овај последњи превод изишао је и V овогодишљем Вијенцу. У засеб•ној књизи стаје 35 новчића. Основн хемије — Наша средња школа нема нравог уџбеника ни за хемију. Предаје се ц овај интересни предмет врло разнолико некн унотребљавају Лозанића хемију, којаје узгред буди речено намељена великошколској омладини, негде се служи табацнма. а негде се узме у помоћ и уџбеник, који није удешен за наше школе. Сада ево добисмо и за њу уџбеник. Колико је њим добнвено, рећц he стручна крнтпка. Ове ^Основс хе.чије саставио је Ранко Петровпћ, како вели у предговору, но својим раније днктованнм лекцијама Књига нма VH и 191 страну оемине. На првих 16 страна прнступ је, <од 17 — 146 говори о неорганској хемији, а до 185. стр. занима се органском. Од 186. па до краја писац наи даје регистар, који је добро дошао свакој овакој кљизи. Слике су у овој кљизп узете из дела Лозанића п Р. Мнлошевића, која су му на првом месту и била ири руци при њеној изради. Из Русије. — Под овим натписом а у једној вњизи изпшле су две нриповетке које је превела Каћанскова. Стаје 70 пара динарских. Изишла је у издању Мите Ђорића. У преводу исте те Каћанскове излази у „Трговинском Гласнику“ ,већ од дужега времена и ирнповетка Н. Станицкога „Жељезничари“ (ва.ва да : железничари ?). Правила православне цркве с тумачењнма. — Под овим натписом изишла је у Новом Саду, у издању Арсе Иајевића, опсежна књига од својих 645 стр. X и 1 л. од еиископг далматинскога Никодима Милаша, и то нрва књига. Цело дело имаће два дела, у њима ће бити „протумачена, више нли мање подробно, сва правила, која важе у православној црквн као позитивни канон. Ту су изложена не само основна, него и допунидбена нравила.“ У овој првој књизи у уводу износи преглед пздања нравила св. апостола, васељ. сабора, помјесних сабора, св. отаца и „допунидбених“ правила и ко их је и каким поводом цздавао, а за тим преводн с оригиналнога грчкога текста uo синтагми атинској правила св. аиостола и васељенских сабора додмјући тумачења, која ће бити потребна да се појми прави смисао правила, као и сва паралелна правилл, како би при упоређељу свију иравила, која говоре о једним предмету, свак могао и сам по себи саставити тачни појам шта учи каноничко цраво о томе предмету.“ Дело ово посветио је писац светопетроградској духовној академијп, „која се удостојила 18. јануара 1894. ** године именовати га својим почасним чланом.“ Милаш је на овом пољу и раније познат. Он је 1873 'издао у српском преводу са тумачењима „Правила православне цркве“ и издао је тада апостолска правила и правида прва четнрн васеленска сабора, године 1878. огледао је друго издаље доиуњено и исправљено, али и с љиме не бп боље среће; не мога га даље издати. Сада је нашао издавача вољна да му изда цело ово дело, те ће мо у скоро добити и другу књигу, те тиме нашу снромашну литературу у том погледу обогатити. Прва кљига овог изврснога дела стаје осам круна. Снохватице Змајовпне. — Нашпм је чптаоцпма иознато да је један део Змајевпх песама под истакнутим именом Матица Српска наградила. Како по њиховим иравилима награ^ено дело има писац да штампа, то је Змају остало тако да чини. На почетку мислио је Змај да ће му се пријавити који пздавач и у том очекивању објављивао је и по коју песму из те лепе збирке у појединим листовима, а и „Делои било је те среће те је донело неку таку његову песму. Како га срећа не намери на издавача, одлучио је седи песник да их сам штампа, те ux је и у штампу дао. Како је то овећа збирка његових песама, која непрестано расте, то је поделио у неколико свезака. Прве две свеске биће у једно, имаће 8 табака обичне осмине, а изићи ће за два до три месеца- Стаје два динара. За претплатннке пак дпнар и 60 п. динарских Рок је претплатн до 20 априла. Даље свеске „Снохватица“ излазиће у размаку од 4—5—6 месеца. Свака свеска пзнеће 4—5—6 табака, а цена ће јој бити 31*