Дело

Б Е Л Е Ш К Е 533 год. 1894. (Дело за јануар ове године) нзишле еу ‘крајем прошле године у Прагу „Песме робаи од Светоплука Чеха, које су направиле у чешком народу велику сензацију. 0 томе хоћу да проговорим неколико речи. ..Песме роба“ за 4 месеца доживеле су 12 издања (с више од 50 хиљада примерака), а тоје већ ређа појава других јевропскпх лптература. То већ даје најбољу оцену песмама. Ове су песме запнтересовале јако свакога поштеног п доброг Чеха, јер је све, што је у њпма скривено, извађено пз дубине душе чешкога народа, чија судбина није баш тако сјајна и који у многом погледу мора извојевати себи. оваку маленкост да буде роб разних господара туђпнаца и да сопственом крвљу заелужп себп бољи опстлн јк. Чех је песнпк демократ, песник народни у потпуном смислу ове речи. То је доказао впше пута у разним, а особито у овпм песмама. Књига заузпма 78 страна, и има 23 песме. Колико леппх мисли, леппх реченпца има на њима! Човек тешко може казати, која је од њпх боља u којавишедпра срце. Песник сам uo себи зна нзврсно описпватп природу п њене дражи, које у лепом колориту меша с простим догађајпма, у којима црта маркантним бојама живот духовних ц телесних робова који морају вечито страдати, само радитп, слушати господара, који за сав њпхов труд и муку има за њих само бич u штап, којим их туче на сваком кораку. — Особито је лепа песма 15. Јодноме робу погало је за руком да побегне у шуму п тако се ослободи од туђег ига. Живи у пећпни, ужива слободу у природи, у којој се осећа срећан особито онда када једном на!,е у шуми спавајући робињу која је побегла из ропства. Упозна ее с њоме, обоје захваљују богу што су се спасли, u живе заједно у срдачној љубавп удаљенп од човека н његове беде. Слобода им је била све, што су тражили. У блаженим тренуцчма сећају се проклетога ропства, које као црна сенка улева капљицу горчине у њнхов слободан жпвот. Али им срећа не трајаше дуго. Једнога дана чуше се пз даљине у шумп разни гласовц u јаукнечији. Ослобођенп роб сакривен пза грма виде, како двојица чувара робова гоне стару жену робињу која је побегда и спаса тражпла у шумп. Већ еује стпглп и почелц тући. — Роб не може впше да гледа овај гадан прпзор тучења већ пзлази, да брани старицу. У тај мах из куће лзлете п његова жена да му буде на помоћи Бој се отвори пзмеђу њих u стражара; жена паде. Кад то вцде роб, саже се потресен до дна душе да јој живот спасе, алисвеједоцкан, нпкаке помоћи. Hu ou не мари више ни за што па ни за себе. Предаје се п одлази поново у ропство. Ко познаје чешке прилике и одношаје ра-зумеће лако песме Свет. Чеха. У њима je насликано стање угњетена народа према господарима, који га гњаве и што чвршће држе у ропству. Слобода је описана овде златним речпма — најстрожеје пак осуђена сервилност онога, којц и поред тога што је бијен и тучен без узрока, па п у ропство бачен, љуби руке своме господару, да би га још више тлачно. За онога, који не познаје чешке прц.шке „Песме роба“ су збпрка леппх песама, дубока осећаја кптњаста стпла. Значај пак њихов у народвом чешком животу не може он сазнати, јер треба умети чптати их са народнога, рекао бих са политичкога гледишта. Чешки посланпци у Бечу више пута употребили су их већ као цитате у описивању чешких ствари у парламенту. Јос. Вд. Раушар—Жуборић НОВИНАРСТВО Просветни Гласник. — Од ове године пзпшле су од овога службенога листа мпнпстарства просвете и црквених послова две свеске и то за јануар п Фебруар. На првом је месту, као и обично службени део, који је у овим двема свеекама пешто већп него обично (1—15, 65—79), а то с тога што су тек сада донесени учитељеки размештаји, чињени почетком школске годпне. За овпм је радња главнога просветнога савета (16 46, 79 — 108) са састанака 605—610. На тим саетанцима ирочитани су, сем осталога, п реФерати на овадела: Љ. Стојановића „Срп. ска граматика за I раз, гимназије“, Д. А. Живаљевића „Андрија Качић—Миошпћц , В. Зделара п В. Димића „Обрасци пз математпке за ученике сред. школа“, Мпх. Стевановића „Хајдук Вељко п његова браћа“, К. Стојановића „Атомнстика Руђера Бошковића, Јул. Хохсингера „СтенограФИја44, пок. А. Алексића „Глобус“, Свет. Ранковића „0милитпка“, К Црногорца „Ботаничар“, Пет. Стојановића п Јов. Максимовпћа „Васпптна важност дружења“, Јов. Петровића „Хришћанске врлине“, II. Тодоровпћа-Ђаковчића „Пољска привреда“, Пв Мартиновића дечји лист ,Споменик“, Дим Ј. Путнпковића „Познавање ирироде“, А. Станојевића „Минерологија и Геологија“. У одељку школски летоиис донесеноје шест извештаја изасланика на испптима зрелости u надзорника средњих школа у 1893-4. годнни (47—52, 108—114). Одељак „науке и наставе“ најслабије је заступљен. Јануарска свеска и нема га, а у Фебруарској је приступно предавање д-ра Стев. Марковића уПратки иреигед модернога стања електротехнинси (114—120); ово је предавање u посебице оштампано. „Критика и библиограФија“ такође је слаба ;129130); у њој поред библиографскога списка књига, нде кратак говор о „Нади“, „Цариградском Гласнику“ u календару „Српске манастирске штампаријеи. У ^Просветном ковчежи£уи (53 — 64, 131—132) је 18. пнсмо из Петрограда Рад. Кошутића, о преуређењу наших виших женских школа u неколико запнса. — Уз Фебруарску свеску као прилог долази интересни „Преглед географске литературе о балканском полуострву за 1894