Дело

540 Д Е Л 0 Потрудио сам се да уверпм свога читаоца. да моја расправа по садржпнп нпје неакадемска. као што велп г. H-, а за текст, што нде уз њу, не пада мп ни на памет да тражим у орпгпналу јемства за исправност превода сапскрт-Фплолога, као што су Бетлпнг, Уплзн, Мплер п др., него пх прпмам с поверењем којим бп сам примио Лутеров илп Данпчпћев превод Св. Писма. Ако сам с тога крпв, онда ће г. Н. у псторпјп светске лптературе напћп на многе моје сукрпвце. Тпме је, мпслпм, решсно u пптање о моме „праву“ да ппшем расправу о пндпској драмп, а кад г Н. мпслп да он нема права да говорп о њојзп, ја се у томе потпуно слажем с њиме... Алп кад оп тако поуздано велп, да пма „права“ казатп, да су „пндпјскп драме комедпја у Срп. Краљ. Академпји“ — онда нека ми дозволп рећп му, да би боље учпнпо да се Hiiie послужио тим „правом“ а ево за што. Г. Н. је на супрот иравилу рецензпје пзоставио у својој белешци наслов моје р шправе, или што је горе, препначпо га. Рецензенат треба да је тачан у наводу, а јасан у пзлагању. Тачан наслов је неопходан за оцену рада с тога, што је у њему обпчно обележен оквир у коме се креће рад. Да сам иисао (преводпо) „Индиске драме*, као што нз белешке г. Н — еве чпталац може помислитп, онда бп г. Н. пмао право, јер се такав рад не предузпмље без знања санскрта: алп како сам ја ппсао расправу о пндпској драмп г. Н., као што се впдп из наведенпх разлога, нема право. Сад : пли је г. Н. пмао моју расправу у рукама кад је ппсао своју духовпту белешку, плп је нпје имао. Ако је имао, допустпће ми, да је, мењајућп јој наслов, учинио ФалспФпкат : ако је није пмао, опда je он, говорећп о њојзи, дао пипљива доказа безпрпмерне лакоће н — срчаностп своје. Г. Н велп да су моје „Индиске драме“ с тога што су пз десете руке, „комедија у Краљ. Срп. Академпји*. Из свега што сам до сад рекао пзлазп, да је то клевета, а да би оправдао ту клевету у својој белешци, г. Н. наравно мора да ФалспФпкује наслов моје расправе. У ствари ја сам изнео у Краљ. Срп. Академпји расправу „Поглед на пндпску драму“ пз прве руке, а текст за њу пз друге, као што то обпчно бпва у оваквим расправама. Г. Н. није у стању то да иобпје п онда — остаје клевета, а ФалзпФпкат је тако јасан као што су јасни редовп г. Н—ева „Прегледа.* Кад дакле г. Н. вели „хоћемо да кажемо што пмамо права да кажемо“, то у овом случају значи : хо£емо да клеветамо тто имамо ирава да клеветамо. У књпжевноме свету такво се монструозно право нпштп разлогом п ја сам се, ето иотрудпо, да га понпштпм. Буде ли г. Н. жао, што му се то његово „право* у овој прилици закратпло, он нека се теши : њему оетаје још неоспорено право да у своме „Прегледу* ппше шта хоће Српска књпжевност, разуме се, неће с тога доћп до очајања.