Дело

КЊПЖЕВНА КЛЕВЕТА 539 нпм. У мојој расправп пма нечега новога, што ће чак п г. Н. бптп тако добар да прпзна. У њојзп се ставља могућност посреднога утпцаја древне нндпске драме на модерну. То је поставка можда погрешна, коју бп г. Н. могао и оборптп кад бп хтео п — умео, алп што не може г. Н. да учпнп то је: он не може, код све „начнтаностп* своје да укаже на које му драго дело у светској лптературп, где се та могућност иомпње. Довољан бп бпо овај један Факат па да уздржп свакога рецензента под небом од noKviuaja да оспорава мојој расправп академскп карактер њезпн ; алп у њојзп пма још нечега што је могло u г. Н-а уздржатп од тога. да је, рецпмо. до краја прочптао. Ту је, на крају, јаено псказана иотреба пзучавања пндпске драме зарад регенерацпје модерне. Нека г. Н. укаже на које дело у светској лптератури, где се та потреба пстпче, па просто му све џилптање по његовом „Прегледу*. Да впдимо сад како стојп с другом страном г. Н-еве оцене, са мојпм незнањем санскрта. Г Н. мпслп да је менп с тога незнања оскудевао првп услов за академску расправу пндпске драме, а пма — рецпмо — у рукама доказ црно на бело, да сам такву расправу одпста наипсао и ако не знам санскрта. Да га знам, моја расправа не бп тпме ни добпла нитп пзгубпла : ако га не знам ia, знају га другп а ја сам текст тражпо код онпх којп га знаЈ*у. По логпцп г. Н-евој нпко не бп смео расправ.Ђатп библпска пптања ако ие научи најпре јевреЈСкп п халдејски : не бп смео ппсатп пп расправе о друштвеним пптањима, ако није сам куппо статистпчку грађу за то. Нека се г. Н. потрудп да сазна: је лп онај који је расправљао развпће духа у свнју древнпх народа, је лн Kapujep знао све те језнке? Менп је мпло вероватп да се г. Н. шалп кад каже, да се не могу ппсатп добре расправе о драмп, ако се драме не чптају у орпгпналу, алп за цело се вара кад мпслп да „стручне расправе које су о њпма наппсане* морају пматп орпгпнална текста. Стручне расправе, где се уплеће орпгиналан текст, то су Фплолошке расправе које се односе на поједпна нејасна плп непреводљпва места у драмп а не на саму драму. Нека г. Н, завирп у нрпмедбе Шлегел-Тпкове ка преводу Шекснировпх драма, на ће впдетп, како то иде: алп хоће лп за то когод, којп је читао „Хамлета“ у њпховпм преводу мање нознаватп ту драму но онај којп j'e чнтао у оргпналу ? Ево да поведем г. Н-у за нрпмер самог г. Н-а. Он је чптао „Хамлета“ у оргпналу, ua како се впдп пз његове расправе о њему, ннје добро разумео текст. Можда му се то не би деспло да га је чптао у преводу онога, којп боље зна енглескп од њега. Од енглеског језпка до Шексппровог енглеског има један корак ! Како впдпмо г. Н. је доследан у својој скепсп : кад могу путннчке прпче бптп ненстиннте, што као да не бп u иреводп санскрт-Филолога моглп бптп лажни п онда треба савесан Академик — мисли он — најпре да проведе иола века око пзучавања санскрта а толпко око пзучавања пракрта, па кад се уверп да је с текстом све у реду, да седне па да ппше естетичке расправе о драмп. — —