Дело

НАУЧНА X РОНИКА 111 гране што су у лук савнјене полазе од једног центрума и иду на једну страну, тако да појединп огранци са својим бочнпм гранчицама јако личе на поједине режњеве једног спироФитског завојка јер не леже у једној равни већ граде спирални завој (који се истина елабо пење). На послетку писац помиње два Фосила, који су у иоследње време детаљнпје оиисани. Прво је Dictyođora Liebeana из Кулма у Тириншкој Шуми, што ју је Цимерман описао , а друго су такозвани „троношцп“ (Dreibeine) или Rhizocorallium Hohendahli из Нилда код Гронау у западним Алпима, о коЈима је А. Хозијус из Минстера публиковао врло детаљна проматрања. Diđtjodora личи у гллвноме на купасто увијени лист , нролази управно кроз кулмски шкриљац, а уздуж је убрана на врло комплицирани начин, тако да пресек кроз овај фосил нпје круг, већ врло сложено увијена линија. Увијање нде тако далеко. да се линија разнолико сече и ако бп се ово тело сматрало за организам , морало би се иретпоставити да је сам кроза се прорастао. Цела творевпна опомиње на спприФитон, а што још већма утврђује човека у ово.ј мисли то јетаЈ Факт, да је врх купе у стени окренут на више, а отвор на ниже. Поред Гронау у западним Алпима, находи се једна изолована купа Вилда. Она се састоЈи од разностручне мешавине банака глине и кречњака, а карактерише се честим наласком Melania, Paludina и Cirena то су дакле слатководне творевине. Један се банак разликује од осталпх што садржи велику количину раздробљених конхилија, а ирн том је богат гвожђем. На доњој страни овог „гвожђевитог слоЈа“ находе се поред различних набора, јамастих и пругастих цртежа и особиги полумесечасто савпјени цилпндри, који стоје уираво на доњој површпни слоја и често се ио три спајају у групе — такозв. троношце. Ови троношци ослањају се на доњу површину гвожђевитог слоја, а улазеуслој глине у коме се и находе. Сем ових троножаца, јављају се и усамљени прави цилиндрп, који полазе од гвожђевитог слоја п ирилично далеко упиру у глиновит слој. 11 троношци и прави цплиндрп не показују никад образовање љушгуре. Површина им је увек покривена особеном кончастом скулптуром, која чпни утисак , као да je површина ове творевине длакама уткана. Ни код троножаца, ни код иравих цплиндера не може се распознати ни траг специФичне органске супстаиције. Они су састављени од истог материјала као и банак преко њих т. ј. испуњени су •трошкама мекушаца и гвожђевигом стеном. Овде је сдична појава као и код описаннх Фукоида. И овде су морали, некада савијени или прави цилиндри, бити отворени ходници, веровагно обложени кончастом мембраном, а пспуњенп материјалом озго. Врло је карактеристично, да сличну кончасту скулптуру иоказује осим Rhizocoralliuma, Lenense читава серија проблематичних псеудОФОсила, које су разни ауторп описивали под именом Toanurus Panescovsii, Toanurus Saporti и Toanurus ultimus. Све ове творевине имају новршину, као да су у њу длаке уткане.