Дело

112 Д Е Л 0 Носле свнју наиомена, Фукс обраћа пажњу геолога на монограФију Capitellda пз неапољског залива, коју је наиисао Eissig, п у којој су нзнете нове чиљенице о грађп цеви разних морских жнвотнња. Polijđontes, велики анелпд (често достпже дужпну једног метра), шго живи у велпкпм дубинама неапуљског залива, ироизводи у особитим жљездама дебеле, жуте чекиње , које пзбацује кроз један нарочити отвор. Ове се чекпње одмах у води растварају у безброј финих конаца, који се међу собом иреилићу и граде кончасту мембрану. Када један такав црв избацује из свију сегмената у исто време такве чекиње , у сгању једасе сваког тренутка, а у најкраћем времену, обмога кожастом цеви . која се справља преплитањем конаца. Ако ли се црв завуче у песак или глиб, излученом кончастом масом гради зпдове ходннка. Важно је номенути , да издвојене кончасте творевине имају врло велику отнорну моћ нрема разним хемиским реагенцијама, тако да оста]у постојане и у раствору врелога калијумхидрата. Особину да граде цеви за сгановање помоћу излученпх конаца, имају осим црви из Фамилије Capitelida и многи други црви, а и живо гиње из других животиљских класа , као што је на пр. случај код целентерата, где на сличан начин граде цеви за становање Cerianthus и Edivardsia. На крају својега рада вели Фукс, да би било врло примамљиво довести у директну везу поменуте проблематичне Фосиле са цевастим становима, који су саграђени преплитањем конаца ; али за то постоји једна велика тешкоћа. Власи, од којих иоменути црви граде своје станове, ванредно су Фине и свпласте, тако да се кончаста структура зпдова цеви може распознатп само под микроскопом, обрнуто сплет конаца на површини Rhizocorallium-a, Toanurus-a u т. д. јесте дебео п чекпњав Можда је, закључује Фукс свој посао, било некада црви, који су градили своје цеви нз грубљих конаца и овај случај ваља имати брижљиво цред очима у будућности. i II. ,,Le Xaturaliste", лист што излази у Паризу, донео је 1888. год. једно врло ингересантно саопштење Stanislas Meunier-a, а иод насловом ..Pseudoorganismes actuelsу коме обраћа пажњу геолога на особпте џбунасто разгранате скулпгуре на равним песковитим обалама , а ко]е ностају за време одлива услед отицања воде , и но својој сиољашљој Форми ономињу на бнљне творевино. Већина ових облика посгаје, што се фннп млазеви воде којн отичу, скупљају у све јаче бразде , док се најзад не саберу у један заједнички жлеб, којп води у море А дешава се и обрнути случај да се већи водени млаз разграњава у Финије млазеве, отпридике онако , како се река при свом ушћу рачва у више рукава. Ове скулптуре што личе на бнљке, покрнвају при оддиву обалу у всликој количини и том се приликом јавља чудновата иојава, да се нз-