Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 113 весни тпиови с правилношћу обнављаЈу, тако да се uo спољашљој Форми дају Формално класиФицирати и у врсте разделпти. Меније је дошао на срећну мнсао. Он је направио отиске од гипса и уз дело прпложпо од овпх ирепарата читаву сернју ФОгограФских снимака. Фукс |е из Менијева рада иреслнкао две репродукције — и доиста сваки који их посматра, изненаднће се биљним изгледом њиним и одобрпти иишчеву мпсао : да бн се слпчне творевнне могле сматрати као алге или друге биљне Форме, када би се у фосилном стању јавиле. Такви наласци описнвани су већ у литератури као алге. За то Фукс наводи примере. Тако, у геолошком опису Пенсилваннје од Rogers-a, 1858., нацртан је један чудноват фосил. Писац га са неком сумњо.м у алге увршћава. Приложивши, уз свој малп снпс смањени цртеж Рогерсовог Фосила, Фукс с правом вели : да ваља само уиоредити овај фосил са Менпјевим пренаратима, и одмах ћемо се уверпти да пмамо носла са истом стварју. Рогерсов фосил потпче пз такозване Umbrial Series То је Формација црвеног пешчара н лапорца, а одговара доњем карбониФеру. Заједно са овпм псеудоалгима јављају се и особпти разгранати ходници, уиравно на слојевптост пешчара и аутор је склон да их сматра као корење тобожњих алга. Кашто изгледа да овп корени полазе од неког гомољастог тела. Значајно је, да када се носматрају Меннјевп отисци, приметнће се између бразда незнатна издубљења, шго све чини утисак гомољастих плодова. У иодинн ове умбралне серије находи се такозвана веспертннска Формацнја, која је такође састављеиа од пешчара, конглемерата u лапорца и по старости није битно различна од горње. У веспертпнској Формацији находе се на површинп слојева врло често трагови ногу саурнја, Ripple-marks, утисци капљица кише, пукотине од суше, разнп пантљичастн цртежи, који такође представљају жпвотињске трагове.. Сличне појаве находе се у немачком Шареном Нешчару и њих је у новије време onucao Борнеман. Но њима он мисли да је највећи део Црвеног Пешчара континентална, илиможда, још боље речено, пустињска творевина, састављена од слојева нериодичних бара u несковитих дуна. По Фуксу, исто се може узети u за веспертинске слојеве н умбралну серцју. То се особито иодудара са мишљу Менијевом о консервирању скулптура на површинц. Меније је приметио да се ири сваком враћању прилива кваре новршне скулптуре које су при одливу ностале п мало је изгледа да ће такве творевине у литарној зони, а специјално у области прилива и одлпва, оставити трага у доцннјпм временпма. — Консервирање таквих пролазних творевина може се замислити само у дубокој води, где се не осећају вшне таласни покретп, или на копну , у областп дуна жнвог песка, где овај, услед вегра, претрпава утиске у барама или влажним местпма- Са свим сличну иде]у изнсо је још 1836. г. F. S. Voigt. llo њему се оштрина утнсака у црвеном иешчару може Дело IX.