Дело

114 Д Е Л 0 објаснптц само иретпоставком да су нрвобитни трагови Тјнретрнани неском који ветар развејава. Аналого Шарсном Пешчару и пешчар из Conecticuta састојн ее већим делом од пешчара и лапоровитог шкрпљца, а садржи у велпкој колпчини трагове сгоиала од саурија, Ripple-marks, пукотнне од суше, утиске од кишних капљпца, чиме се карактеришу u наслаге умбралне и веспертинске cepuje у Пенсплванији. Пре неколпко година описао је и насликао је са свим слпчне иссудовегетабилије нз овога Јпешчара Newberry под именом Dendrophijcus triassicus. Оне личе на Рогерс ове пз доњег карбониФера у Пенсилванијн. Слика горњега облпка, коју Фукс ирилаже у смањеном размеру, још већма личи на Менијеве препарате, него Рогерсов цртеж његових „алгама сличних Ф0сила“. Невберијев цртеж много је тачниЈе по прпроди изнађен, док је Рогерсов више шематичан Невбери пзрнчно помпње да његовп ексемплари јако личе на сличне паласке у умбралиој серијп у Пенсилванпјп, а врло је карактерпстично да се скоро истп фосили находе у две но времену размакнуте ФОрмације. По Новберију са свпм сличан фоспл оппсаоје Lesquereux под именом Denđrophycus Dezovi, из црвенпх шкриљаца у Pottsvil-y ц Pittson-y, а слпчне „биљке“ нађене су и код Davenporta у слоју пешчара и лапорца. Фукс завршава свој малп чланчић речима: да ће се такве творевиине доказати и у многобројним другим Формаццјама сличне природе то не треба сумњати. На Геолошком Збору, 10. децембра 1895. год. САОПШТПО р. р. ЦаВЛОВИТх.