Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА 117 подесних односа људске радне снаге. Оваки су случајевп у Предњем НФацу где се гаји дуван и шећерна репа, па и у једном делу Доњег Франкена, где виноградарство ннје у незнатном размеру. За то и није никакав обпчан случај, што од бошнтина, у којима се стање могаше забележити у опште као неоснорно повољно, 3 долазе на ову област. И колико нак утпцај споменутих чиниоца опада, као у брдским деловима Рајнског Пфалца, у толико се u последице, које прате сигна газдинства, осећају вазда јаче, док у оштром, сиротном, планпнском крају Спесарту, где нема сиоредне зараде, не изађу на видик појаве — типске за такво стање, које се на крају завршују целокпуним осиромашењем (пролетаризовањем) становннштва. Од 24 општине где су проучавања вршена само су 2, у којој га јење жита нема искључпу превагу. У СредњеФраначком срезу где се гаји хмељ све се окреће око гајења хмеља, тако да се поред овога све остало занемарује. Но овде је ниска цена хмеља веће штете нанела но што би цена жита могла учиниги, тако да је стање, поред свега тога што је земља и клима добра, рђаво. Други изузетак пада на Алгајске Алпе, где се уираво и не гаји жито, јер се сва иривреда осннва готово нскључиво на преради млека. За све осгале општине опадање цене житу бележе се као главни узрок оиадању ириноса (рентабилитета) у иољској привреди, u на то се жале свп 24 извешгаја. Готово је у опште он на толикој мери с којом нпко није задовољан; само је у 3 случаја суђење релагивно мало повољније. Пз тога следује: да је тврђење, како иадање цене житу може да уди само већим власницпма имања, савршено нетачно. Број сељачких газдинстава која жито нродају свуда је много већи. У мало опшгина, па и то искључиво међу ситним власнпцима, налазн се знатнији број оннх који жито купују. Како )е констатовано, да се у опште не води никакво књиговодсгво, то су поверенпци. да бп одговорили своме задатку да изведу рачуне газдовања, могли само за неколико случаја, и то више по усменим подацима, или на основи приближне нроцене, то да постигпу. Где год је такав оглед учињен, ноказало се, да се. ио одбитку трошкова једног најограниченијег начина живота, вредносг неиокретне имаовине укамаfiueaaa једва са 1 до 1.5 ®|0, што већином не представља већу вредност него што нзноси надннца, коју би власник са чељадма заслужпо. У врло мало изузетака показало се стање повољније; али опет од 3 ој0 нпје нигде камата била већа. Много се чешће иоказује место вишка —мањак који се морао каквом споредном зарадом накнадиги. На питање: да ли је оаадање ириноса eefe на ееКим или средњим или малим имањима (великих имања ретко и има), одговорено је различно за све три категорпЈе. Час је истицано, да у опште не постоји у том погледу разлика између те 3 категорије; час је онет забележено, како је у једној категорији веће. а у другој мање. У опште као да постоји Факат, да тамо, где су односи радне снаге иовољниуи, средње власништво стоји релативно још најбоље, а ситно газдннство већином само