Дело

118 Д Е Л 0 тамо боље стоји, где има и обилате саоредне зараде. На другом месту оиет, где се у послузн трпи доста оскудице, интенсивније сточарство даје већим имањима знатну отпорну снагу. У осталом односн радне снаге, по свему узевши, нпсу неновољни у Баварској. До душе у многпм пзвештајима налазимо жалбе на скакање надннце, п још впше ва велике тешкоће за држање слугу, алп само у 7 случајева се наводе као важнпјп узрок смањивања нриноса односп радне снаге Оспм цене жита, пма још читав низ чинилаца који су у опште узрок да стање не буде поволшо, као што је то и у Алга]у потврђено. Мпмо већ споменуте случајеве задужпвања наводи се неаотиуно снабдевано имање, нарочпто недовољна обртна главница (19 случајева), или оскудпца већпх плп мањпх иотребнпх мелиорациуа (у 15 случајева, на висоравњу Франачке Јуре 1 случај немања ппјаће воде), који се моментп провлаче крсз све извештаје као црвена нит. Извештаји помпњу само 3, односно 4 општине са „мењивим газдовањем“ плп „слободнпм газдовањем*. Од осталих '9, односно 20 општпна, у једној само нема никаквог уређеног газдовања с делимичним угаром, а свуда влада „тре£ачење“ („тространо газдовање“), u то: у 8 општина с потпунпм, а у 3 већпном са засејаним угаром. У 6 општинаје угар деломпчно засејан, а у 2 случаја је у употреби још сасвим чпст угар. Језива је тачка — руковање с ђубретом: ц то: само у 5 случајаје довољно брижљпво, док се у 8 пзвештаја жале на деломично отицање осоке (у 2 случаја се у псто време у јачој мери употребљава вешгачко ђубре), макло већа употреба вештачког ђубрета налазп се само у 5 општпна. У 13 случајева се бележп недовољност сарава или неаотауно обрађивање: у 9 случајева недовољност сточне хране, у 8 упогреба орањи на уске слогове (биФенге) где им није места, а оспм тога — негде чешће негде ређе — бележн се недовољпо чишКење семена за сејање, недовољно неговање ливада, ђубрење ливада са сточним ђубретом, не употребљава се ђубрење нречем, недовољно сарежне снаге, не мења се^семе, иашњаци се не ђубре, ародаја стајског ђубрета, сена и сламе, не подижу се шуме u т. д. 0 воКарству се нзвештава повољно једва наЗ места. Сразмерно се боље налазп сточарство. — Гајење коња нпје’скоро нп од каког значаја; алп где га има, тамо се ради на рацпоналан начин. Исто то важи н за гајење говеда у 14 општпна. Храњење лети у стајама, с малим изузетком, готово је свуда уведено. Па опет одгајивање п храњење у 8 ошитина још нцје како треба, а у 12 општина нрпилонп материал није без већих пли мањих мана. Кад се изузме Алгај. где се запуштено одгајнвање правда тиме што се пскључнво радп на прерадп млека, готово свуда се пстпче у ирви ред одгајпвање, ређе и гојење, а млекарсгво се занемарује. Пада у очп да се мала пажња обраћа гајењу свиња. Само се у неколико општина свиње рацнонално raje, и