Дело

124 Д Е JI 0 довршен роман Под Игом, које му је за сада најглавније дело , преведено на све готово језике европске. Вазов је од природе одарен био душсвнпм особинама које му нису дале да кроз свет нролази везаних очију. Све што је у своме бурном н нуном иромена животу дожпвео слагало се у његовој души у виду осећаја, пдеја и осећања, који су не само изоштрили његове способности, него послужише и као богата ризница, пз које је он црпао мотиве за стварање својих иесничких дела. II књижевни му је рад за то био врло обплаг и разностручан : п у његовим се песничкпм делима налази лепих примера за све готове врсте иесничкога стварања. Алп се опет може с нуно разлога тврдиги, да је Вазов, но главном тону своје но•езиЈе, лирски иесник, и ако му се као најбоље дело слави роман Под Игом. Лирским је песмама и отпочео своје иесннчко стварање ; њих је наЈвише написао ; у њима и данас исказује, што му је у души. Нрву је песму „Дуб“ написао 1870 годнна, и отада не престаје богатпти бугарску иесничку књижевност песмама, којима у бугарској књижевности нема равних ни по чистоти народнога језика, чија се снага тек у њима потпуно огледала, ни по пскрености осећања, ни ио узвишености идеја, ни по разноврсности мотива, Песмом се Вазов одазивао на све шго му је отаџбпна прежнвела од доба, кад је он почео певатп. У његовим су песмама нашли одјека идеали, тежње, надања, страдања, једном речју све, што обележава духовну агмосФеру народну У том се погледу Вазов може најбоље поредити са нашим Змајем. Вазов се не подаје очајању ни у најтежим часовима, а он нх је нмао доистд и тешких и очајних. Не затвара очи пред оним што не ваља, јер му то не дају узвишени идеали, којима се одушевљава; у њему се никад не гаси нада на боље, која му не да души да клоне под теретом суморнога расположења, коме се често подају песнпци његовнх година, кад виде провалу у погледима, навикама, осећањима између покољења, чији су п сами чланови и омладине која настаје да живи. II њему су мнла и драга сећања на тежње, којнма се некад одушевљаваше његово нокољење, те отуда u ниче она сета која се но где кад опажа у његовнм песмама; али он уме увек да разблажи ту сету уверењем да и нове идеје, као плод нових потреба, имају права на живот, да свет не иде на горе с тога што у њему није пишта сгално, него да je баш у тој смени старога новпм, назаднијег напреднијнм знак кретања, без којега нема ни живота. Године 1877 нрви пут је издао збирку песама Праиораи, и Гусле. а мало за тим и нову збирку Бугарски јади, у којима оплакује несрећно завршене иатриотске покушаје бугарских родољуба у анрилу 1876 године. После ових издао је 1878 годпне трећу збирку Избављење, у коjoj оиева руско-турски рат, Цара-Ослободиоца u ослобођење Бугарске. У Пловдиву је издао збирке : Гусле, Поља u Горе; у овој последњој збирцн је натопуларније што је Вазов написао у oboj врсти Euoaeja заборављемих. Својс љубавне иесме пздао је у збирци Мауска кита, али