Дело

НРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСТОВА 123 су од њих ироведена на све готово важније европске језике, а о његову роману Под Њом енглеска критика је изрекла да је „иајбољи иеснички производ који је Источна Еврогга прагила на запад“ (Едмоп Гос) и „да је то најзнаменнтији роман који се појавио 1893 године на енглеском језику.“ (.Atheneum“). Вазова је отац био угледан трговац у Соноту, где му се 1850 годцне родио син Иван, кога је он желео спремити себи за помоћника у трговини. Али ја Вазов показивао врло мало склоностп за трговачке нослове. Кад су га, по свршетку основних школа, испратили у Нловдив да у тамошњој гимназији, поред осталих предмета, изучи турски и грчки Језик, прихватио се марљиво пзучавања Језика Францускога u рускога, како би могао на тим Језицнма читати дела одличних песника светских Отац га је слао за тим, пошто је видео да му трговина не иде од руке, рођацима у Влашку, не бп ли му се код њпх развила воља за тај посао. У Влашкој се Вазов ннтимно зближио са емигрангпма, којпх ту бејаше врло много, и од тога се доба почиње његов доста буран и немиран живот, а тада је почео писати и штампати своје прве песничке покушаје. Нз Влашке je отишао у Цариград, где је пробавио неко време, па је одатле отишао у Софију, враћао се у Сопот где је радио на усгапку. Кад је устанак пропао, једва је успео 1876 године умаћи у Влашку, где је у јесен те године био члан „револуционога комитета“. Рат руско-турски затекао гаје у Букурешту. Пошто су Руси прешли Дунав, отишао је и Вазов у Бугарску и би назначен за чиновннка код свшнтовскога губернатора. Од тога се доба датира његова службена кариЈера коју је напустио 1880 године и отишао у Пловдев да се посвети једино књижевности, којој јо дотадањим својпм радовима био доста привредио. — У Пловднву се иоче иериод најплоднијег рада Вазовљева. Одмах га по доласку изабраше за председнпка новооснованога „Научно-књижевнога друштваД које поче издавати п журнал „Наука“. Вазов је био душа овоме журналУ ; У њему је он штампао многе своје песме и приче , које пронеше славу његова пера не само у Бугарској, него се сташе нреводити и на руски и остале словенске језике. Пред крај тога периода путовао је Вазов по Италијц и резултат тога путовања билајенова збирка лирских песама, које издаде под натписом „Пталија“. За све ово времеиздавао је у друштву са К. Величковим, нознатпм књижевником, а данас министром просвете, политички лпст „Народни Глас,“ у коме je штампао Фангастпчку песму У царству самодива, која је иривукла општу пажњу и ако се Вазов ннје потписао. Кад је нрестала „Наука“, иоче Вазов сам издавати „Зору,“ у своје време најомиљенији журнал у Бугарској. Преврати од 6 септембра u 8 августа 1886 године учшшле су прелом у животу Ив. Вазова: и он је морао напустити земљу, као и многи други родољуби, и преко Цариграда отићи у Русију, да ту, живећи горким животом изгнаничким, дочека 1890 годнну, кад му бп слободно вратиги се у отаџбину. Но повратку прихватио се издавања журнала „Деница“ а у „Сборнику Министарства Народне Г1росветеи шгампао је у Русијн