Дело

'Д Е Л 0 122 пала у део мучна алн часна дужност, да подигну и внсоко држе, у данима врло тешким н иоред свакојаких опасности, заставу народнога препорођаја духовнога, а за тпм и ослобођења политичкога, СлавеЈков је био један од најважнијих, најодушевљепнјих и највреднијих. Ватрена иреданост интересима свога народа ннје му дала да клоне ни у најтежнм приликама. Борбага је само челичила, те ннје знао, у њој прекаљен, тражити одмора п презатн од онасностн. Он је увек ненолебљиво ишао право својој мети. А мета му је била узвишена. Њу је указао ирви Пајсије, први историк бугарски, чнје је идеје требало нрихватити, њима народ одушевитн, како би се отресао летаргије, у којој налажаху интерес да га држе грчке владике. Добити самосталну цркву и њеним правнма заштити школу, која је имала да послужи идеји народнога ослобођења — то је била мета, којој су у то доба тежили сви бугарски родољубп. Прво као учитељ по разним крајевима своје отацбине, а за тим као публицпста, иесник, скуиљач народних песама, Славејков је непрестано радпо да се она достигне. Рад му је био врло разноврсан, јеР је зависио од приллнка, у којима се налазио. Своје учитељевање огпочео је Славејков врло млад 1844 године, u прекинуо га је 1864, отпшавши у Цариград, где је било средиште свега рада за народну ствар. Ту је он био , не пспуштајући пера из руке. најватренији, најискренији u најнезависнијн преставник бугарске идеје, чију је победу дочекао 18 Фебруара 1870 године , када је султановим Ферманом решено црквено иитање у корист Бугара. — Рат руско-турски затекао га је опет као учптеља у Ст. Загори. За време окупације био је помоћнпк кнезу Черкаском. По природи својој страсан п ватрен, он се доцнпје, на штету свога књижевнога гласа, одавао бпо u иолитици. Неко је време био и мпнпстар просвете, а за тпм, врло крагко време, и мпнистар унутрашњих дела. 9 авг. 1886 новуче га опет у политику, те је са Сгамбуловом и Муткуровом био члан регенгства, док се кнез Александар није поврагио. Од тога времена се сасвим одрекао нолитике и жпвео повучено, одан искључпво књижевном раду, који нпје прекидао. II књижевни му је рад био врло обплан. Започео га је још врло млад сатиричном песмпцом, нспеваном у народном духу н управљеном против грчких владика, а наставио га песмама разиолике садржиие, публицистичним радовпма, растуреном по разним журналима, од којих ie многе u сам покретао, политичкпм еатирама и ијшбирањем п издавањем народнога блага. За овако пдодним књижевнпком п неуморнпм радником на осгварењу народнпх идеала, пмали су Бугари допста рашта жалити. 11 жаљење је било оишге. На три мессца пошго је матери земљи нредато тело II. Р. Славејкова, 11Ј»ослављен је у Софији на врло свечан начин јубилеум двадесстиетогодиш1нега књнжевнога рада Нвана Вазова, којнм се данас ионосп цео бугарски народ. Међу данас живим књижевницима бугарскпм Вазов је први : његовим се делима с правом поносе и одушевљавају пнтелнгентни Бугари; она налазе иризнања н хвале и у страном свету; многа