Дело

126 Д R Л 0 у којцма је радио, ои се истакао на чело свнх наших песника, који су upe љега ншли нстим нутем. „Што Вазов чини толнко услуга бугарским школама, то није случајно. Његов је таленат, по природи својој, склон да се прихвата таквих сижета, у којпма се више огледају нормалне стране у животу, него лн његове крајностн. А васпитању и јесте баш то сврха : упознатп ученике са оним што је у животу нормално. У својим делима Вазов се внше пута (п ако не увек) уздиже над животом, не подајући се да га љегове струје собом ионесу. Он је више равнодушан посмаграч, него ли нартизан. И за то је могао етворити дела од трајне вредностп- А за школу и јесу баш таква дела, у којима се износи есенција живота, п која су кадра чинити добар утисак у сва времена и у свима крајевима. У томе се Вазов разликује од својих претходника — Л. Каравелова u П. Р. Славејкова. Није могао, као ова двојица. да створи, тако да кажемо, своју партију у друштву, али ће његова дела, несравњено више од дела ове двојице, задовољавати сва покољења Koja за нама буду долазила „Као народ ми се поноснмо, што смо имали једнога Славејкова, једнога Каравелова, па п једнога Вазова. II требало j’e доиста да прва двојица претходе овом носледњем. Требало ie да се ирво јави полемичар, партизан, иа тек онда да дође један полунартизан, један мирнијц посматрач. Друшгву може бити мплији страсан борац него лп миран носматрач, али ће школа увек прибегавати за градиво последњем. II за то се, ето, Вазов срета тако често у нашим хрестоматиЈама.“ II зар је онда чудно, што је јубилеум двадесетпетогодишњега књижевнога рада таквога песника свечано прослављен и што је том upuликом сва бугарска штампа била пуна хвале, о песнику, чијим се делима цео народ поноси и одушевљава ? Јубилеј је прослављен 24 септембра. > великој сали Народнога Собрања, која је бнла иреиуна поштовалаца песниковпх, јубилара је дочекао нарочити одбор, у име којега га је поздравио преседник В. Стојанов. Пошто е песник одговорио на овај поздрав, примао је поздраве разних депутација и дарове који су му поднесенп од разних кориорацпја. Најлеиши је био дар јубилејног одбора. Кнез је јубилара одликовао орденом за заслуге II степена. Том се приликом јубилара сетпо и црногорски кнез Никола I, подаривши му Данилов орден црвога реда. — Тога је дана у сали „Словенске Беседе“ давату част песникову банкет, а у вече је у варошкој башти нриређено литерарно-музикално вече. — Поводом ове прославе издаће се ЈубилеЈни ЗбоЈтик, а наставници гимназијски су решилп да оснују у спомен ове ирославе фонд, из чијпх ће се нрихода давати иремиЈе за најбоља дела педагошка. Тако наша источна браћа умеју да цене CBOje велике и заслужне иеснике!