Дело

127 ПРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСТОВА * „Наиш млади ириповедачи прихватили су, ппше .један бугарски критичар не баш добар обичај, да се јављају на књижевно поље 6eb много труда. Велика су реткост причице, обрађене добро и нажљиво, на којима би се впдело да су производ трудна рада н дуге студије. Златно Хорацијево правило као да не вредп за наше ириповедаче и песнике: не девет година, не девет месеца, него ни девет дана не могу они задржати у своме столу своје производе- Ја познајем само два иисца којп чувају у своме столу готова дела. Сви осталц хитају на пазар са оним што су написали, па ма им то п не било довршено: један се део оштампао, а писац још нпје ни смислио други део !..“ И доиста, ако је судити о истинитости овога суђења ио причама које донеше бугарски журнали у последњим својим свескама, не бпсмо имали — тако нам се чини — много оправданих разлога замерати му, што је тако оштро. Ако пе на свима, а оно се на већпнп опажају траговн брза рада, услед чега нису слободне од недостатака, које је лако избећн, ако се писац у послу руководи једино љубављу ирема књижевности. II бугарски приповедачи беже, као u већина наших, из варошн у село. Није тешко погодити, штаје томе узрок. Варошки је живот сложенији, иа је с тога и тежи за студовање, без којега се не може написати, ма како да је у иисца великп дар, добра приповетка. Сеоски је живог простији; у њему се боље истичу појаве, у којима се више огледа шго је карактеристично у животу целнне, него ли оно што je карактеристично у животу појединаца као чланова те целине. Ово јо узрок н сиромаштини сижета, који се могу наћп у томе живогу. Та је сиромаштина узрок, што се ириповедач, ако се искључиво тим животом бави у својим причама, брзо исаиисе т. ј. брзо се осети принуђен да једну исту тему ионавља на разне начине и разним облицима. Природно је онда; што му и приче губе много од вредоости, коју су први пут имале, ако им је писац бпо даровпт прпповедач. Не ћемо, разуме се, овим да кажемо, да се н у сеоском животу не може наћн предмета згодних за обраду у виду уметнпчке приповетке. Сеоски је живот, у свом данашњем облику, изгубио тип некадашње чисте патријархалности. Под утицајем свих оних прилика, које унрављају развићем нашега државнога и друштвенога живота, и у њему се стварају нове иогодбе, које мењају иоступно старе навике, тежње, осећања, погледе, стварајући нове погледе на свет, нову духовну атмосФеру, која се на разне начине реФлектује у души појединаца. Изучавати живог сеоски са овога гледишта и резултате тога изучавања износити у облику нрииоведака била би ствар врло корисна у многом погледу. Шта се у овом правцу може урадити, најбоље нам иоказује руска белетристична књпжевност, а нарочито онај правац у њој који је познаг под именом народњачкога правца и коме су најбољи преставници Гл. Успенски н Н. Златовратски. Који хоће да се увери како н живот сељачки може дати за причу нодесних тема. нека се сетп само садржине Ловчсвих заиисака