Дело

Д Е Л 0 281 да не Јпућујем и на Успенскога и Златовратскога, чија су нам дела тако мало познага. Ово не значи, да је живот руских мужика разноврснији, на према томе градпвом обилатији, него да напги нриповедачи не умеју на живот сељака гледати очима једнога Тургењева, не умеју га студовати онако како га је он сгудовао. А да се добра нрича напнше хоће се, норед дара, и воље за рад п студовање и — спреме за то. У последњпм свескама бугарских журнала штампано је повпше прпча старпјих и млађих приповедача. Бреде да се помену ироизводи нама нознатога Д. П о и о в а („Два букета“), Г. Бонева („Свако зло за добро“), С т. М и х а ј л о в с к о г а („Идеалпста и иесимиета“), А. С т р аш u м и р о в а („Недељчо“ п „Анатема“), Г. С т а м а т о в а („У Турину“), Д. У с т а-Г е н ч о в а („Две неочекпване гошће“) А н. II ш о рк о в а („Унутрашњи непријатељ“). Пет се од ових прича баве темама пз сеоског живота, Најбоља је међу њима Страшимирова прича Недељчо штампана у „Бглгар. Сбирци“, а најслабија је нрича Д. Уста-Генчова. Две пеочекиеане гошКе: остале три имају, покрај доста недостатака, и добрих страна. А. Страшимиров је као наш Јанко Веселиновић. Од скора се почео јављати са својим причама по разним бугарским журналима. Још је млад човек, а но проФеснји учитељ. Живећи као учитељ непрестано у народу и с народом, он је у положају да га добро позна u да му живот добро пзучи. II с тога му је у свима иричама предмет узет из сеоскога живота, Његове приче се радо читају, а и критика доста хвали. Последњу његову причу Недељчо с нохвалом су поздравилп п у „Бглг. ПрГгледу“ u у „Ммслп“. II она доиста похвалу заслужује. Причи му је нредмет љубав учптељева — у овом случају учитељчина, према ученицима. У сваком ће послу моћи бити усиеха само онда, кад се врши с љубављу. А данас је готово у свнма пословима рутина истисла љубав па је тако и у школи. Главни је узрок томе норед осталих, што је живот учитељски лишен погодаба, које чпне да је рад сладак. Партизанство, гоњења. освете, ндјмање 1едан пут у години, неред, несавесност надзорника, непажња министара, оскудица у новцу и т. д. — то су по речима једног бугарског критичара узроци који трујуживот младуучитељу и за навек му убијају вољу за рад, јер се рђавнм ерествима не васпптавају добри радниин. Много ћемо још годнна, вели он, ићн слепачки, напредоватн само броЈно: умножавати школе, учпгеље и ученике u нишга више. Култура, образовање, васпитање срца, душе u карактера — све ће то бити још за много година празне мисли, јер лепо вели приповедач у овој причи, „деру се из гласа, а у раду им се не види ни канље ерца“. Шта се може учннити љубављу нрема деци п преданошћу своме позпву, то је задатак који је писац хгео да решн овом причом. П у томе је успео. Нелељчо јо страшно јогунасто, сурово, необуздано деришге. ^ и>ему су, изгледа, породичне околности у клици убиле сво добре душевне особиие. Лншено љубави у кућп, оио се у свима својнм посгунцима