Дело

1ЈРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСГОВА 129 ван куће руководп мржњом. У кући га бију, у школи га бију. па u оно бпје друге чим стнгне и како може. По свему изгледа да се не може понравитп; сви су од њега дигли руке. У шкоди. у којој је Неделло учио, била су два учитеља и једна учитељица. Од учигеља један је бие старији, без потребне спреме u иреданости за носао, други је млађп, школован, са потребном снремом, али без љубави према послу, јер га сматра као занат који му доноси хлеба: у школи ради колико му је ирограмом стављено да ради. Учитељица је, на против, млада. школована, за посао потиуно спремна и пуна љубавп према свом позпву. По природи нежна, она се стреса, кад види, како онај првп, старији учитељ постуна са Недељчом. Немогући га уверити, да с децом треба друкчије иостуиатп, ако се хоће да се она поправе, она га наговори, да њој уступ u Недељча, ue би ли га она поправпла и делом му показала, колико греши. Недељчо. од свих остављсно и од свију презрено деге, постаје предмет њезина старања и љубави. Она не престаје мпслнти о начинима, како да га поправи и уиути на прави пут: њена је љубав према њему и своме нозпву тако велика, да ни за тренутак не слаби у њој нада да ће у своме нослу успети. Н она доиста иобеђује сво;ом љубављу, вером и преданошћу. Она поново изазива у души детињој замрле клице доброте u љубавп : она га пзводи на прави иут и упућује да од њега доцније буде добар човек. Колико је узвишене поезије у раду гакве усамљене девојке, бачене у свет судбинп на вољу, од свпју остављене и забачене у какав далек, заборављен кут ! У причи нема ничега непрнроднога; све је лепо испхолошки мотивисано; ^идеја је узвишена, језпк чист и леп, а приповедање слободно п занимљпво. — 0 другој прпчп овога ирпповедача. штамнаној у у „Бљлг. Прћгледу“ иод натппсом Анатема, не може се рећи ово исто: језик је, истина, чист п леп, спжет је добро одабран, али нпје и добро обрађен, те смо, прочитавши је, остали у недоумицп, јер нам није јасно, шта је иисац хтео с овом својом причом. Ан. Иширков је, такође, иочетнпк. Прича Унутрашњи неаријатељ отаџбине, штамиана у Бђлх. Пр^гледу, колико мп знамо, првп му је оглед на овом пољу рада. Ако се не варамо, Пширков је још университетски ђак у Липисци. Досада је нисао две три расправе исторпјске, које су му бпле похваљене од стране компетентних судија. Ова му је прича хумореска u предмет јој је такође живог учитеља, који се, одан своме иослу и напретку народном, пмао да бори са разним непрплпкама, које му покварени људи на пут стављају. Учптељ Коча Петров гледа своја посла у школи, а не заборавља вршиги ни свој познв ван школе. Деца га воле, а родитељи га поштују. Крчмар од њега не видп користи, јер он проводи своје слободно време или с децол! ис пољу или са старијим људима код школе, где им чита књпге u поучава ux у ономе што у књпгама пише. С крчмаром су се удружилп у мржњи на учитеља газда Стојан Џамбас, јер се учигељ дружи с његовим супарником кметом, Петко пређашњи учитељ, а зет Стојанов, и Пван Милов. пслужен каплар, Дело IX. 9