Дело

130 Д Е Л 0 комс је криво, што у селу внше ноштују учитеља него ли њега. Иван је у војсци слушао нешго о унутрашњим непријатељима отаџбине: његов је наредник, да би примером показао, говорно да су учитедш унутрашњи ненријатељи отаџбине, „а наредник је, вели Нван, био глава и ио.“ Не могуКн никако доћи главе учитељу Кочи, његови се непријатељи договоре, пошто су у новинама нрочитали један допис у коме се неки други учитељ грди, да га оптуже мннистру као бунтовника, који чита руске књиге и буни миран народ прогив владе. Што смислили, то п учинили. На денеши су потппсали све неписмене сељаке. После два дана дошао је у село са жандармима окружни начелник и отерао учител>а у варош, а одагле су га протерали у родно место „као нарушиоца мира и развратитеља (младгне! „Предмет je овој хуморесци доиста добро изабран, али у њој немате ниједно место хумористички престављено. Пв. Лилов је једино лице, у чијем понашању има нешто хумора. То исто вреди и о појединим ситуацијама од којих је само једна испала писцу како треба. А од карактерисања лпца и извођења ситуација у којпма се они налазе, и зависи вредност хуморесци. Сем тога овде и сувише избија тенденциозност и учитељ је престављен као лице у свему идеално а његовн непријатељи као људи, у којих је егоизам убио све клице добра и илеменигости. То га је навело п на другу погрешку, да у лицу Ив. Лилова иреставише војничко васнитање, које изгледа да је, по овоме иснод критике. II ако је оиравдано уздизати у очима народа позив учитељски, није онравдано, кад се то чинп на штету угледа, којп треба да ужива u нозив војнички — иначе се хумореска обрће у памФлет. Причи Д. Уста-Генчева Две неочекиване гогиКе, штампано) у „Б-блг. 11р'ћглсду“, предмет јо отмица драгане, стара тема о којој се много на разне начине причало. У ста-Генчев изабрао je најнеподеснијп начин да нам овај догађај исприча. Баба Вела пма сина Ганчу и кћер Нацку; Ганча је момак угледне спољашњости одслужио је војску, п сад је матерп нотпора и утеха у старим јој данима. У селу се међу девојкама истнче лепотом и вредноћом Бела, кћи једнога доброг домаћина. Ганча воли Белу, а и Бела Ганчу, али родптељи Белпни неће то да знају, већ је дају за немила. Зимска је вечер. На пољу јака вејавица. Баба Вела се греје крај огњишга, а Ганча н Нацка су у соби. Ганча се спрема на седељку. У то изненада бану у кућу комшпка Белпна; дошла ie дајави по молби Белиној, Ганчи норуку његове драге, да је то вече отме, јер неће да пође за недрагога. Ганча трчи у село тражити другове пз вој■ске да му се у том предузећу нађу на невољи. Кад их је нашао, враћају се сви кући да ту, повечеравши, дочекају време кад ће иоћи у отмицу. За вечером се баба Вела распричала о својој нрошлости! Сви су веселн — једу и ћеретају... док их у томе не нрекиде сама Бела, која улете у кућу сва задувана и снегом покривена. Није сирота могла дочекати, кад ће Ганча доћи да је отме. Посао је свршен без муке, као што ,је и нрича нанисана бсз студнје. Писац је пропустио да нам изнесе и леио могивише оно без чега нрича овака не смо бити — унутраш-