Дело

ПРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСТОВА 131 њу борбу у лудш Белиној пре него што се решила на бсжање и осећање неизвесности u нестрпљења после решења. Лишена психолошкога момента, ова је прича изгубила, оваким завршетком, и свој етнограФски интерес, ради којега се u слабије ириноветке из сеоског живота радо читају. Последња у реду ирича из сеоскога живота. Свако зло на добро, коју је нанисао Г. X. Понев, пуна је, тако се бар нама чинп, болесне сентименталности. Један пунонадежни јуноша, коме је у изгледу лепа каријера у државној служби, пошто је насео j намери да се ожени добром „партијом“, иде у село, да избегне варошку вреву и да не гледа варошку поквареност. Понео је собом и књига, да у читању проводи време, ако би му било дуго. Домаћин, код којега е бно на стану, има здраву, лепу и наивну кћер, са којом „пунонадежнии радо проводи време учећи је да чита и пише. Учење напредује, али расте и љубав. Кад је дошло време растанку, обојима је тешко. „Иунонадежномеа још црњи пзгледа варошкн живот, продужује осуство, па кад је и овоме нродужењу дошао крај, даје оставку, жени се еа својом драганом и остаје у селу да учитељуЈе. Да буде бар добра идила, овој иричи сметаовасентименталност, која може бпти доказ да јој је ппсац срца болећнва, алп да му не достаје онога што Французн лено зову le sens clu reel. Од прича, које се не баве о сеоском живогу, највише је пажње привукла Г, Стаматова причица У Турину, колико својом обрадом још више својом идејом. Млад ОФицир, позван да се у Турину усавршава у војничким студијама, заљубљуЈе се у лепу и младу комшиницу ио стану. Љубав траје дуго, и за то време ОФицир заборави и своје студије, u родитеље, и отаџбпну. У очи свадбе пало му на иамет да чита писма која су му толико месеца стојала нераспечаћена. Међу њима је нашао u писмо свога етарога оца, напчсано врло леним народним језиком и стилом, а скроз проникнуто родитељском бригом и жељом да свога сина што пре виде и да га — ожене, Ту је прилику старац употребио да све своје негодовање излије на странкиње, са којима се бугарски иитомци, за време школовања жене. У овоме контрасту између положаја синовљева и погледа и брига очевих — а ви осећате да он има ираво —- и јесте сва лепота ове нриче, јер се у њој огледа у свој јасности идеја, коју је писац имао на уму. Бугарскн су критичари изјављивали жељу да језик г. Стаматова буде нравилнпјн, али су признавали да има дара. Идеалиста и аесимиста, разговор од Ст. Михајловског заслужује да се прочита. Предмет је спору: да лп се треба бранити од напада којимаје сваки писац изложен или треба ћутке нрелазптн преко њих и радити свој иосао ? Песимиста застуиа прво, идеалиста друго мишљење. У овоме се спору дотичу и друга питања социјално-литерарна. Вредност оваких производа зависи колико од нредмета о коме се нлн поводом којега води ризговор, толпко и још више од духовигости, са којом се бране или нападају снорна мишљења. У овом разговору нисмо нашли много 9*