Дело

132 Д Е Л 0 духовптости, али нам је писац дао ирилику уверити се, но многим цитатима које радо уиотребљава, да добро нознаје новију Француску књижевност. Кад се цитати сувише често наводе, то може бити знак скромности иди претенциозности, ирема томе како се и ради чега употреб љавају. Цитата је у овом разговору и^сувише и нама се на много места учинило да су и сувишна — писац их не наводи само зато, да јачим ауторптетом поткреии своје мишљење.... А то много квари утисак. (Свршиће се) Врање