Дело

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 5 позиције, налазиги непречишћене супротности, које је са мало више смогрености, и мало веће пажње према читаоцима, било лкко избећи? Треба ли коме доказа за то ено му „Последње године владавине Кнеза Михаила“ и она ће га уверити; а ми ћемо овде напоменути само неколике оваке случајеве. На страни 15. пише г. Јов. Ристић: «Тек кад је Србија решила питање о градовима, Грчка да би нам везала руке да не бисмо и даље отишли без ње, показала је тодико нестрп,љења да уговор са Србијом што аре закључи, да нам је послала на ноге свога човека.1)’) А на страни 28. опет пише: „После шест година узалудних преговора требало је да падне на теразије сав ауторитет велике Русије, па да се Грци склоне да вежу с нама савезни уговор.” На страни 49. пише он даље: „А да се на Црну Гору Србија није много обазирала каже нам сам писац брошуре (Пироћанац) износећи, да се на Црну Гору није нико из Србије осврнуо, све од како је учињен корак за градове, па до свршетка овог питања; а то је за пуних пет месеци важних догађаја.“ Г. Јов. Ристић тако пише, и ако Пироћанац нигде није изнео то што он наводи и ако и сам он, на страни идућој, спомиње, како су Пироћанац и Љ. Ивановић били тада на Цетињу у мисији, а то је јасан доказ да се веома озбиљно у то време на Црну Гору обазирало.1 2) На страни 60. г. Јов. Ристић пише да Пироћанац кзна да је Андрашије понудио Кнезу Михаилу Босну и Херцеговину, а на страни 61. само носле неколико врста, цитира Пироћанца, који вели «По свој ирилици Кнез Михаилу морало је бити обећано у Иванци и т. д.и На послетку на страни 64. г. Јов. Ристић узвикује «Не, не историја нема права да чује нагађања г Пироћанца.” У шта сад верује г. Јов Ристић, у наше знање или у наше нагађање? Обоје не могу да онстану. Није ли у овом само и сувише доказа колико треба пожртвовања да се оваква неискрена дичкусија продужује? Али 1) И то не стоји; изасланици за потпис уговора имали су се еастати у Мехадији, дакле на страном земљихпту. 2) Мм и Ивановић отишли смо, сваки за се, на Цетиље на концу године 1866. пошто су градови затражени, а вратили се у Србију у почеткуМаја 1867. г. потто су градови добивенп, а намеравана иосета Кнеза Николе спада у доцније време.