Дело

Д Е Л 0 6 како се ствар највише тиче историје, ми држимо да је она неизбежна. и да историја има права не само да чује и наша нагађања, и г. Ристићева извртања него и да их пажњиво, свако на своЈе место, прибележи. Ништа не би помогло историји, да до истине дође, што извесна господа критичари знају већ одавно, како г. Ристић кроји историју. Да смо се ми у нашој расправи ограничили просто на такву једну духовиту изјаву, и да нисмо изнели наше доказе, а г. Ристићеве свестрано претресли, остала би, бој се, историја онаква какву ју је г. Ристић скројио. Бар у овој прилици «адвокатски таленат” био је од вајде, пошто је стао на пут да се неке неистине у историју не прокраду. У осталом ми сумњамо да може бити и неке друге нарочите методе у истраживању истине, за дипломиране историчаре, различите од оне, којом смо се ми послужили, без обзира на ичију осетљивост. Ова наша метода веома је добра нарочито онде, где су у послу историци, који тражећи истину понајчешће се на противном зауставе. I. Пређимо на главну ствар. Из ове дискусије ми смо изашли добро изгрђени, и са потписом и без потписа3 4), а како је прошао г. Јов. Ристић нека он сам свој биланс састави. Што се тиче саме ствари наша је победа била и одлучна и сјајна. И после онога што је изнесено у безименој брошури, и после «зналачких и поузданих саопштеЕБа г. Архимандрита Дучића>)4) и после последње брошуре г. Јов. Ристића, питање о одлагању оружане акције остало је непромењено, онако како смо га ми службеним доказима утврдили. И према томе, до год не би позитивни докази, а не само закључци, били изнесени, за историју остајз коначно утврђено, да Кнез Михаило није ни сам ни у договору са својим савезницима оружану акцију одложио, ни на одређено, ни на неодређено време. А да ли се он у извођењу своје политике неко кратко време колебао, или 3) Веровати да безимена брошура ннје у главном дело г. Гистићево, значило би завараваги се, а то нам не нодноси. Шго бнсмо ми веревали у оно што сам он се верује? А још мање подноси нам да пристанемо на духовит предлог, да ми писца погађамо, па тек ако га потревимо да нам се он каже. 4) Ако ово није за смеј не знамо за шта је. Оно мало што је архимандрит написао износећи како је Русија на сирам Кнеза Михаила охладнела, и да оружана акција није била „ни одгођена ни неодгођена11 може ићи само нама у при.тог.