Дело

134 Д Е Л 0 Писац се књнзи овој није именовао u назива се „дипломатом*. Да ли је он динломата у истини или није не знамо, али да ће свакојако бити човек који понеке „дипдоматске* ствари зна, то је истина. Свакојако ће битп да је то човек, који, ако није дипломата. није далеко стајао од дипломатских кругова. Пма ствари доста које је добро згочио, иремда има и погрешака н нетачних оцена које је тешко претпоставпги код једнога дипломате Ппсцу је задатак, како сам вели, да пзнесе sine ira et studio време од абдикације Краља Милана до данас. Али он томе времену даје и једну претходну историју која иде до 1885. године, поглавито у онолико у колпко се тиче односа између Краља Милана и Краљице Наталпје п с тим везаних догађаја. Писац то чини поглавито што налазп да се сав иолитпчки живот Србије од 1885. године, и што даље то све више, не може разуметп ако се у центар свих догађаја за то време не поставн горе поменути однос ондашњега владаоца и владарке. Колико је то тачно ми, наравно, не можемо овде расправљати, с.амо по дужности реФерента казујемо основну мисао пишчеву, сагласно којој писац ове односе меће п у центар свога причања п претресања. Лако ће се разумети да баш та околност нама смета да нспунимо тачно своју реФеренгску дужност, јер ми не можемо улазити нп у реФеровање а још мање у оцену тога дела пишчевпх разлагања. За то се морамо, у том иогледу , ограничитн на просто констатовање ос-новне мисли, иа се обазрети да видимо како саме нолитичке догађаје и прплпке цени писац из времена, које он нарочито и жели да изнесе. У предговору свом писац вели : „Политика радикализма у Србији који је великим делом крив за пад краља Милана п који је нет година владао у Србији, иредусретнута је u у НемачкоЈ п у Аустро-Угарској с великим неповерењем, и не може се порећп да није бнло несагласности KOje су се и у Србији и у Аустро-Угарској често врло непријатно осећало. Сопствена гордост (Hochmuth) је ову тако моћну иартију из седла избацила. Радикали су много и често грешили, u путови којпма су ишли нису увек бпли најбољи, али опег нити заслужује радикалпзам ни људи, који су га створили и одржавали, ону осуду која је на њих често у иностранству бацана. Кад данас нрегледамо историју оних пет година, од вЈ>емена кад је иза гвоздене владавине Нпколе Христића дошао на уираву млади , смели радикализам, до садашњега т])енутка кад је онет на своду рачуна дошла владавина Н. Христића, која се већ чпњаше да је иреживела1), морамо нризнати да је само један непрекпдан низ иогрешака, које су у свима таборима чињене, могао обрну ги или вратити онај точак догађаја, који се поносиго почео окретати.“ После годину дана, у поговору истој књизи, писац завЈииује своја разлагања овпм речима : ') Предгопор је пнсан у лозну јесеи 1894. године.