Дело

144 Д Е Л 0 Други одсек књиге чнни текст „xpouorpa<i>a житомишљићког*, чиј је рукопис писан у Хонову 1634., а о ком је сам г. Дучић веК нешто саопКно у Српско-дал. Магаз. 1861. 'г. Догађаји нз опКе историје нзостављенн су, г. Дучнћ из њега је извадио „све што има о срнекој исгорији.‘; Ко је упознат с нашом старом историЈОграФијом, знаће да хронограФИ, као што је жигомишљићки, посташе под утицајем или нросто беху ирерада руских хронограФа, и ако је грађу за њих за јужнословенск'т историју дао словенски jyr, као што сведочи до сад нубликована грађа. Пнтање о њпхову развитку расправљали су Рачки, НоваковиК и Руварац. Као извор историеки нема бог зна каке вредности. Раније је гекст наштампао г. Дучић у XXXII- гл. Трећи одсек књиге заузима „Крмчија Морачка*, пренис с рукописа крчмије ТеоФила, буднмаљског владике од 1252. Овде је само изведена „садржина морачке крмчнје, да би се зпало шта има у њој“, а из цела на штампао два заниса, ^оба Фотнјева предговора и цио текст градскога закона!. (стр. 197—414). Г. ДучиК би учинио велику услугу науцп, да је целу крмчију издао, особито због њене вредности за науку. Четврти одсек заузима „Послаиица царпградскога патријарха Генадија II Сколарија (1453.—1459.) Синајским калуђерима“ (стр. 445.432.). Издање је приређено према рукопису призренском Народне Библиотеке бр. 399, нз којега су Ст. Новаковнћ а за тим Т. Зигељ издали Душанов Законик (1870, и 1872-) Има неку вредност за познавање историских одношаја цркве патаренске. Љ. Ковачевић већ је раније издао у LXIII. Гласнику непотпуну посланицу Генадпјеву. Нашосле у V одељку ирештампане су „три лпстине“, од којих је једна из Народне Билиотеке бр. 397 СтеФана војводе молдавског, ппсана 1487 у Сучави „којом утврђује Тоадеру Танси куповину шестога дијела земље Тоадера сина Бтлоша у котару Петрештнлору“: друга препис и превод повеље „Jw рШербана Кантакузена Басарабе, војводе угролашког. (бр. 385) којом утврђује милостињу срп. манастпру Раваници (Врднику) у Фруш. Горц, писаној у Букурешту 1687“; трећа је синђелпја на хартији (бр. 386 Нар Библ.), митрополпта ужичкога ваљевског и шабачког Ђерасима, дана 1827. год. попу Максиму СтакиКу на поиовство u иоповпну у соколској нахпјп.* Још да сноменемо о начину издавања. Г. ДучиК без обзира на вредност рукописа, на значаЈ њихов за историју књижевности н палеограФију свуда скраћеннце попун>ава, в уноси у текст, скраћеннце $ и i|i раствара и иише оу и шт, интерпукцију или оставља или замењује садашњом — у опће не даје тачан и веран преиис, као шго је го веК уобпчајено у нашој издавачкој литератури. Руси гако не раде нли врло ретко, н с њихове су се стране често уиућивали прекори нашим издавачима, јер се на тај пачин многе важне одлпке изосгављају, особито код сгаријих Ј)укописа. Међутим овако, као што се у нас издају стари текстови, радил i су ШаФарик, МиклошиК, ДаничнК п Новаковић, ua се то већ уобичајило.