Дело

Д К Л 0 14Н Борба практичка нде ноглавито противу овог другога облика, али што је она живља и јача то се, нриродно, одазива и на првом облику: она се отвара и иротив заступника саме нове економске теорије, којој је и творац и највиднији представник Карл Маркс. Узима се, и ако погрешно, да је од теорије дошла и практика, иремда је у ствари обрнуто. Тако је, и поглавито, и у Иемачкој, где је социјално-демократска странка најбоље организована n] нолитички најјача. Поред борбе са 4 странком иде и борба са самом теоријом. И како се од прпличнога времена онажа, да је утицаЈ Маркса и његове економске теорије, на, тако да кажемо, званичну економију веома знатан, и да он не само све впше расте, но п отворенији ностаје, то се јавља и струја јака да се школе. нарочнто университети, затворе томе утицању : да се слободна дискусија економских питања на университету ограничи, да се представници економске науке на великим школама, тако да речемо, сгаве под надзор и цензуру полнтичке власти —■ министра просвете. Ово је најновији и јачи, отворенији стадијум ове борбе. Ранијије био у томе, што се нокушало да се Марксу смањи значај истицањем Родбертуса као оца и правога творца модернога социјалпзма. А то се чинило поглавито с тога, шго је Родбертус био. што но кажу, „лојалани грађанин, шго је он мислио да садашња држава има да решава социјално пигање u т. д. Та борба се, међу тим, показала неуспешна. Поред свега исгицања Родбертуса Маркс је остао и даље и као творац п као највидипји нредставник нове економске георије. Оам Вагнер, који је такође покушавао да Родбертуса дигне над Марксом, у овој својој беседи, као шго ћемо ниже видети, нијс могао а да Маркса не стави на врло угледно место и да му не нризна оригиналност према Родбертусу. Један од млађих ироФесора, Вернер Сомбарт, пишући, прошле године, о трећој књизи Каиитала вели на једном месту: да се Маркс и Родбертус разликују као — ватра и вода! Исто тако и Georg Adler, познати критичар Марксове теорије, вели на једном месту, пошто је претходно споменуо Родбертуса: der tiefste soeialistische Denker ist unz\veifelhaft Karl Магх (Handworterbuch der Staatswissenschaften. Band 5, стр. 7781). Прогиву овога новог стадијума борбе устаје у поменутој својој беседи Вагнер. Он хоћс да сс сачува погпуно академска слобода предавања, јер он налази да се против теоријског социјализма ваља борити разлогом. науком, а никако — силом. То је унраво језгро садржине овој његовој беседи. Наравно да је Вагнер иротивиик теоријском социјализму, али противник који признаје да је од социјализма понешго и научио, по нешто као добро и правилно нримио. Истина Вагнер ово своје признање гледа да ублажи истицањем многих ногрешака и заблуда социјализма. Истина да он налазп е је социјализам више заслуга стекао својом критиком него иозитивним нриносима за економску теоорнју. Али је истина н то, Да он ту долази на миого места у конградикцију са самим собом, као