Дело

КРИТИКА II БПКЛИОГРАФИ.ТА 147 што то по правилу бива са свима онима, који нротивности хоће нате зањем да измире. А Вагнер је, по целом склону свога мишљења еклектичар. Тај еклектизам његов пре краткога времена је, баш иоводом ове његове књижице , циришки проФесор Јулије Платер у бечком Zeit-y исмејао. За h ic je важна овде само његова основна мисао у књижици , као и оно нризнање заелуга нредставника научнога социјалпзма. Тоједоказ да је нова мисао ова већ освојпла духове. То је доказ да је језгра њена толико здрава и истпнита, да то већ увиђају и онп који су према њо! стајали и стоје као борцп, као протпвници. И што је још најзначашнје то је, да Марксова економска теорија постуино осваја све внше земљншге. да она данас после крптиковања и нобијања од преко двадесет година стојп јача u снажниЈа него у почетку. Речн Сомбаргове. у поменутом приказу треће књиге Кааитала, доиста су значајне : критика Марксове теорије има тек да аочие, ње још нема, јер је њени критичари још нису нидобро — разумели !') Сам Вагнер овако обележава значај теоријскога социЈализма : „....За дуго се није схватила суштина целога модерног научног социјалнзма, која ни у чем другом није до у томе, да је он једна велика, нова критично-догма тачна иародно-економска система , која свесно п начелно антагонпстичкп стоји према економском либерализму и индпвидуализму. Нсто се тако дуго није схватила велика начелна разлпка пзмеђу модернога u свега ранпјега социјализма због сродностп критике и иоједгних захтева модернога еоцпЈализма са старпјим социјалистичким комунистичким струјама, које се впде у државним романима 16. и 17. века па и раније чак до Платона. Суштпна модерног социјализма је у покушају једне велике економско-теоријски засноване кригике и захтева и, пре свих код Маркса, у покушају да се да доказ како управо неодољиви историјски развитак баш данашњег економског друштвеног склоиа води социјалпстичком уређењу друштва : као што се види свакојако једно историјско схватање. Као „секташе“, „дилетанте“ оглашавала је, међу тим, већина економа чак литерарне кориФеје научног социјалпзма. Али тиме не само да су они иедострјно потцењивани. него се тим давало еведочанство да пх нису разумелиА II мало даље: „и тада се у људима, као што суРодбертус, Маркс, на и Фр. Енгелс и шта више u Ф. Ласал, неће видети само агитаторп, што Родбертус већ никад није ни бцо, него друштвено-економски мислиоци apeoia реда којима се, у том погледу, наш народ може поносити.... Ово иризнање са гледишта иауке не може се оборитн оиасном политичко агитаторском радњом тројпце демократа од горе именованих. „Чак Ласал, који је био већи агитатор но научник, u који на економском пољу у опште није био тако оригпналан творачки дух као оии други — његов самостални научни значај је више на правноФилосоФСком 11 Види Сомбартов чланак. „zur Kritick des okonoiuischen S3'stemsK von K. Магх у Archiv fftr Sociale Gesetzgebung nnd Statistik, Л711. Heft 4.