Дело

148 Д Е Л 0 пољу — заслужује да се ипак с признањем овде сномене уз осталс. Нико мањи до главом сам Ав>уст Век, који је нет нута био ректор наше Велпке Школе, написаоје на гробу Ласалову ону простотом славну изреку : „Овде почива што смртно беше у Фердппанду Ласалу, мислиоцу и борцу.“2) с. м. п. Невпн — ое}гђен. Приповијетка из живота срнског народа у Брањини (Барањи). Написао М. ГБ. Ћоси&, срп. нар. учит. Вел. Кикинда. Штампарија Ј. Радака. 1895. То је ипак лепо испало : два најлепша момка у селу, два најбоља друга, запазили се са двема најлепшпм цурамат двема најбољим другарицама. II тако се избегла једна стара тема, завада другара око исте цуре. Али его друге сгаре теме: јавља се туђа пакост. да квари оно што бп добри људи саставили, да подмеће момку спротану, оно о чем и не сања његова ноштенадуша. Или да иочнем овако: ГаздаМирко пма јединицу Вукосаву, која се воли са најбољим, алп сиромашним момком. А његов побра газдашки снн, Војин, син чича Милошев, запао онет у газдаша чича Ненада н у загрљај његове кћерп Радославке. Два пара како Бог хоће, п таман да поиграте у сватовима, али вам се то не да тако олако. Јер Вукосава има пакосну маћеху , а раепусник н бекрпја Ранко већ бацио око на имање газда Мнрково. II онда ето бране на путу, его где подмпћенн људн пале сено Мирково н подмећу да картара указује на Обрада. Чича Мирко онда не да ћери, али што тата неће милом, то ће ћерка силом. Она ускочи за Обрада , да у љубави живп ма и сиротовала. Али ироклета маћија и даље чини пакост и начнни пометњу, која одво]и овај заљубљени пар. Завршетак већ у наиред знате : кад убише маћеху Вукосавину, онда осудише Обрада као убицу. Тако Обрад иреживе муке заточеннчке, а јављасесмрг нропаломе Ранку. икојп на самрти каје грехе своје п исповеда се, да је он наипо се u убио жену Миркову, а јадни Обрад да је невин. Као шго видите, тема стара, врло стара. Један врло обичан догађај нз народног жпвота, догађај који сте тако често сретали. Алн и ако је тема стара, ипак је испричана топло u врло дирљиво, онако као што то умеју старци ирнповедати, којп запљењују млада срца. Још што чинн цричу донадљнвијом, то је она локална боја, која се нарочито истиче у прнвлачном опису народннх обпчаја. Такви описи ретко су кад дзтховнтп, алн могу бити ленши или живљи, да бар задобију читаоца. 2) August Воеекћ, знаменитн испитивач к.тасичке старине и филолог. Рођен је у Карлсруу 1785. а умро у Берлину 1867 године. Његови радови о старинама u исторнји Грчке нривуклн су на њ иажн.у научника целе Евроне. .Једно од најкапиталнијих дела му је: Die Staatsliaushaltuag der Athenev 1817 г , 2 св.; оно је преведено на све важније језике, у другом издаљу је 1852. изашло у 3 св. а 1887. године изашло је у треКем нроширеном издању старањем Берлинске Академије Наука.