Дело

Д Е Л 0 150 као кад човек yl>e у лену башгу, у којој има еајлепшега и најразиоврснијега цвећа, иа само најлепше би]>а да састави киту цвећа различнога. У вештшш скупљања нико га до данас није нашашио, за то се песме у Вуковој збирци при научном испитивању обичио сматрају, као да су ирави арототиаи а остале сродне им песме само варијанти, варијације исте теме. У другим нак приликама, ако се који мотив боље сачува, у којој песми пз друге збирке, онет јој Вукова несма не уступа својом спољашиом обрадом, својим обликом. После Вука, а неки у ието доба с њим, скунљаху п нубликоваху силну грађу за познавање народне књижевности; тај се посао и данас наставља. Само би добра библиограФија могла олакшати да се прегледа, шта је до сада на том иољу урађено. Ну Вук је од свих одвојио и свежином и једрпном својих песама. Како пак слаби и онада наша народна лоесија о том сведоче многе збирке u све новије публикацоЈе. II у нас се могу иотврдити речи П Хајзе-а „Ein Volk, das lesen und schreiben kann, hort auf zu improvisiren,“ и речи Г. Majepa : „die Gehurtsstunde einer Literat-ur ist zugleich die Todesstuude des Volksliedesu. Приказујући ову књигу Сри. Нар. Пјесама не могу на нно а да не наведем поређење иамеђу наше народне u старе u нове грч. поесије народне. „Словени и Грци очували су на јевропском југу старо индогерманско наслеђе од епске песме. Бугарска је народна несма без естетпчке вредности; а срнска је у нас већ одавно оцењена но заслузи. Између грчких н српско-бугарских народних песама има у поједчностима епске технике таких слагања, што необично падају у очи , а посташе под утнцајем суседства и утпсака, које једне и друге добише- 0 њима се дубље нећу упуштати; већ сам рад да изведем ноређење у опће. Српске су песме слике великога обима, израђене сјајним бојама, грчке су мале скице с тачно означеним контурама; српске теку као шумна епска река, грчке су обилне силном драмском енергијом; оне друге ii кад што тако умарају, као год оне велике равнице, одакле је родом словенско племе, ове су са скокима, с прекидима, јер само нешто хоће да нагласе, а не да иогпуно представе, зато пак нровидне као ’но јужни ваздух; много заједничког у првих је с романом, у других с новелом, може бити прве су пуније иоесије, ну друге богатије духом. На грчким се песмама онажа, да их такав народ пева, који је славно забележен на многим листовима у повееници људскога мишљења; срнске су песме ближе куд u камо Омировима, јер нх нејакост мисли не ружи, заго одговарају младалачком узрасту једнога народа, — — — — Исто је тако .Јужни Словенин по својем осећању (ћудиј спокојнији. сталнији, ако га упоредимо с немирннм, радозналим осећањем Грка, као и шго је но спољашности својој мирнији и уздржљивији, него што je то ситни, чиграсти Грк. Већ и Телемах у Омира зна, да највише грчки људн воле песму, „која као најновији начин звучи у слушалаца кругу“. С гога и пма у Грка тако мало историских песама народних; ретко која да пева о догађајима ирошлог века, већина је из краја прошлога, и из иочетка овог