Дело

КРИТИКА II БИВЛИОГРАФИЈА 151 века. Још и данае пева с необичном тугом гуслар r’y Црној Горн о кр вавом боју на Иољу Косову, у којем је пропало срнско царство заЈедно са својим царем Лазом, у Грчкој ретко да одјекне каква песма, сва из одломака саетављена, о пропасти Иизантије. Али је полумесец надвладао на Косову једну снажну царевину, у Цариграду пак изанђалп нресто,и где је Србину доста и меланхолична тужбалица младе девојке, која тражи но разбоју свога заручника, Грку је иотребан какав јуначки лик који со далеко узноси над осталом народном масом“') Ова је књига несама међу свима осталима и Вуковим н другима збиркама најпознатлја, најцењенија као извор за познавање народне јуначке поесије. Она својом грађом обухвата свеколику праву историју српскога народа : доба Немањића и друге династије у Србији (Лазаревића и Бранковића). у жижи јој стоје оне епокалне борбе с турском снлом до Косова u на Косову; у њој је предмет многим песмама Марко Краљевић, тај прави тин народног јунака, поетска персониФикација самог народа! II ако је народна историја силно прошарана са стране унесенпм елементима (митским, прнповедним п легендарннм)* 2), нпак је ово uo облику u песничкој обради сјајна народна поесија. Колико смо богати, и сами не знамо, ниги се трудпмо да то иознамо. Још ни библиограФСког прегледа, нпти класиФикације грађе немамо у својој књиживностп, а о систематичном проучавању сада не греба ни говорити. Међу тим би било време прећи на проучавање овог богатог извора за познавање разних страна нашег народа и његова духа. Према садашњим приликама наше науке пре ћемо чекати ;да нам други ради наше народне послове, него да ће се то окренутн на боље. Пређе је ствар стајала боље: Ст. Новаковић је у некоднко сјајних студија покушавао да поједине моменге из наше народне књижевности осветлп. У овом су га помагалп и сами доста прилагали неки ваљани радници као Маретић, Павнћ, Ковачевнћ Зима, Будмани. Алп се не опажа да млађи нараштај прихвата ове нослове, а на млађима свег остаЈе. Пмало би пута и начпна да се томе помогне — т. i. дасеспреме људи за рад. А то би најбоље, управо једнна могла Вел. Школа, кад би она сама — могла. Али баш на Вел. Школи, где би, да је среће, била u једна катедра за народну литературу. прођу читаве деценије, да се систематски, с извесном тенденцијом предаје о народној лпгературп. Чигаве су генераццје остављале школу, а ннсу имале прилике да схвате огромни значај ове гране народне књпжевности. Пзгледа да треба о српској поесији слушати предавања где год у Бечу, Лајпцигу или Харкову! Иа није само то. На народне несме нико да скрене главе при васпитавању нашег подмлатка. У једној специалној школи овде ученицп ') Г. Мајер Essavs und Studien zur Sprachgeschiclite und Volkskunde. I Band, 1885 crp 311.—313. 2) B. новије дело o грађи у народној епици ерпској u руској : 0 bohatyrstein epose slovanskem Dra J. Махала. Праг. 1894. стр. 1 — 142.