Дело

КРИТИКА И БИАДИОГРАФИЈА 153 РгИИенх Ed., Profeseur а Г Institut National Ag'ronomique. Maladies des Plantes acjricoles Arbres et des fruitiers et forestiers causees jmr des parasites ve<jetaux. Tom. I. (Bibliotlieque de Г’ Enseignement t agricole). Firmin Didot et Cie editeurs. Paris, 56, rueJakob, 1895. Дело ће бити у више свезака п удешено је нарочито за нољопри вреднпке и у опшге за оне, који се баве неговањем усева, воћа н шумског дрвећа. Оно што га нарочито одликује то је практичност и исцрпност ствари о којој говори. У ирвом одељку прве с-веске говори се о биљним паразитпма, осим онпх којп се рачунају у гљиве, бактерије. Они паразити, који долазе у гљиве, предмет су другог одељка. У обема партијама набројано је и описапо врло много тниова а 190, врло лепнх и одабраних, слика чине лаким разумевање текста. Аутор описује на који начин ти паразиги нроизводе болести и свуда, где је рационалан лек познат, он га наводи. Француска стручна критика особиго иреноручује ова] рад, истичући његову нрактичност, која чини да ће пажњиви пољопривредник помоћу обавештења датих у овом делу, битиу стању сам одредити прнроду болести, ако ова долази од паразита и према томе моћи ће се оријентисати у лечењу. Ми га нарочито препоручујемо нажњи нашег Пољопривредног Друштва. в. г. Sur ип mode de decomposition de integrales definies en elements sfmples. Од д-р Жихаила ИетровиКа, проф. Вел Школе. [Рад саопштен Француској Академији Наука и штампан у Comptes Rendus de Г Academie des Scicnces №. du (> Janvier 1896.“] Познато je од какве je корпсти у математичкој аналнзи умети рашчланити какав сложен израз на иросте елеменге: операција важна како за велике рачунске олакшице, које су јој последица, тако и за то што се у таквим простим елементима најбоље огледа сама интимна апалитичка природа Функције са којом се има посла. Одавно је иознато рашчлањавање рацпоналних Функција на просте елементе. Француски математичар Hermite показао је. како се ма која просто-периодичка илн двогубо-периодичка Функција разлаже на такве елементе, а иисац овога рада решио је проблем таквога рашчлањавања за веома оггште типове одређених ингеграла и које решење обухвата као специјалне случајеве готово све познате резултате у том правцу. Тиме је наишао на ннтерееантне трансценденте. које чнне могућним израчунавање неограниче :нога броја нових одређених интеграла. II.