Дело

Ученом Друштву за штам нање љегових списа о срнском устанку иод Карађорђем. llo оддуцн Академије Природннх Наука нрими..lo је Председништво да водн бригу о свнма .адмнннстративннм и Финансијским пословима комисије за подизање Јестаственичкога У1узеја н одобрнло да се половина денонованих уштеда унесе у фонд овога музеја. На овом састанку одобрени су и неки издаци. — На састанку 8. јануара нримљена је к знању садржина ирнстунне беседе .Ђуб. Стојановића; одЛучено је, да се у „Годишњаку“ штамнајуи сви сииси академика, којп су после објаве њихових биограФија изишлн. Прочитано је даље писмо Ннколе ,КрстиКа, нзвршноца завешгања покојне Катарине IIвановиКеве; у нисму нзноси с каквим је намерама ова уметница основала фонд за онај део Народнога Муз- ја, у коме се чува.ју њенн радови, те доставља Академији обавезницу Управе Фондова на 3’iOO дииара у злату као огновни капитал Фонда пок. Катарине IIвановнКеве молеКи Академију да изволи прнmutu на себе како чување те обавезнице тако и старање да се во.ва иокојничнна што .се тиче њена Фонда изврши u извршује. Одлучено је: да се чува обавезннца у благајннци академијској; да прими на себе старање о тачиом руковању овпм фондом, пошто нретходно Академија Уметности не изради лравнла о том; да о овом извести чувара нар. музеја, министра просвете и управника Управе Фондова и да се искаже захвалност КрстиКу. Да.ве је на овој седници нрема чл. 21. иословника поверена дужност другога привр. секретара Љуб. СтојановиКу, којн има да се стара о штампању „Гласова“ философ ско-исторнјских. II на овој седннцн било је одобравања некпх ситнијих издатака. — На седници 15. јануара прочнтано је писмо министра просвете, којим шаље хиљаду динара што их је министарству просвете предао МилиКевиК као прилог за заметак Фонду за подизање Академијна Дома. МилиКевиК у свом писму напомиње да ово чннц иа крају 45. године свога књижевнога рада (10. марта 1896.), 65. године од рођења (1. јуна 1896.), а 46. године јавне службе (1. септембра 1896. Одлучено је: да се прими ово оснивање Фонда за Академијн Дом; и да се у тај фон i унесе ноловнна дојакошњих уште ,а деионованих у Главној благајници; да с > преда Управи Фондова на руковање и да се потражс средства за даље умножавање и иропишу правила. Одређен је даље 4. Фебруар за свечанн скун, на коме Ке Пера П. ЂорђевиК читати сво.ју приступну беседу. Академпја Природних Наука. — 3. јануара имала је ова академија своју седницу. На њој је размотрена и делимично прочитана студија д-ра Јов. ЦвијиКа „U.iaopu, водопади и тресаве, у Источној Србпјп“ и одлучено да се штамна у „ Гласу". ЦвијиК своју расправу дели на троје, те прво говори о Изворима. У Ист. Србији нреовлађују нормалнн мзвори, који избијају или из пећина и нукотнна у кречњаку, или на додиру кречњака н вододржл.нвнх стена, или из иододржљивих стена. Први се извори јављају у суподини кречњачких области без отоке под вртачама и слеиим долннама, и представљају подземне реке које су нзбиле на иовршину. Најбогатији су водом, која чесго садржи много кнселог калцијум карбоната н из н.нх се талож i бигар. (Големо и Дужничко Брело у Сувој Планини, Грло у Сврљишкој Планини, Бигар под Пајешким Кршем, Врело у Лесковику, Бигар на Кучају, Цуцурој иод Столом н т. д.) Средња температура свих врела је 10 С. а од н.е мало одступа и средња температура оваквих твора појединих планина. Варнјације у температурп иојединих врела долазе услед различне внспне, услед испаравања и везивања топ.тоте код врела у плазини и сипару, ус.тед узини пукотина и блискостн леденица. Чајниже је температуре од врела ове врсте чесма у Станичен.у под Белавом 5° С. за тим једно врело пз уских пукотина у шумовитом крају Бељанице 5,50 С., па извор на Лужничком Столу 6° С., којије на висини од 1336 m.; то је најваши извор у кречњацима Пст. Србије, а осем тогаје само 21 м. испод највишег врха планинског. Око многих од овнх јаких извора насељена су села Источне Србије. - Гребени планина Ист. Србије већином су састављени од кречњака који лежи на разним вододржлшвим стенама (Најчешће на кристаластим шкриљцима, Филитима и пешчару). На додиру између њих скуил.а се вода, водена издан. Ако ,је l тај додиј) оголићев, јавља се хоризонат извора. Иланине Псточне Србијс су махом несиметричне, имају благе нагибе на једној а одсеке на другој страни, на тим одсецима илп управо ескарпментима оголићенје додир између кречњака и вододржл.ивнх стена u јавл,ају се хорпзонти стена, који у појединим планинама пмају у главноме исту висину. Планине Ист. Србије деле се у групе према томе, које им се стране додирују ескарпментима, и утврђују се положаји ових извора. Већина су иа висини испод 300 m. п средње темнературе 9,7° С — Најмногобројнији су пзвори, који избијају из вододржљивнх стена, не показују никакав правилан распоред идопиру до највећих висина, међу њима су и највиши н најхдаднији пзвори у Псточној Србији. Окопско Брело на заиадној страии Миџора је на висини од 2050 ш. 120—139 ш. пспод највишега врха у Србији (његова је температура 4,5° С.) а најхладније је врело на Бати иод Бражјом Главом (Стара Иланина), има 4о С. — Долазе кратке карактеристике појединпх планина у погледу извора u табедарни преглед температура 170 извора у Ист. Србији. Ретка су врела која избијају по странама v дну вртачастих басена (ЦиеШорО и нспуне их водом, која или никаг не отнче (ако евапорација држи равнотежу притицан.у воде или нривремено отичу. (Брело Млаве, Модро Брело под Сврљишком Планином u Брело