Дело

Б Е Л Е III К Е 1Л7 Височниде). Пнтересна је велика дубина неких од тих врела: Жагубичко Јеаеро 16 ш., Модро Врело 13 ш. И хидрографски норенећајц се у некима дешавају. Изнад Жагубичког Језера постала је приликом земљотреса од 1893. год. нровалија, пролазила је кроз мене које су праКсне, и заузела облик алувијалне вртаче; проматран иостанак вртаче услед земљотреса од великогје теоријскога значаја. Према поменутим врстама извора разликују се u четири типа изворишта, којима реке Иет. Србије почишу. Једне извиру из пећина u иукотина над кречњаком одсецима изнад којих су безводне карстне области (Црнида, Грза, Црна Река, Моравица); оне имају по иравилу један извор, а ако их је више зна се јјкоје је њихово право врело. Само је код ових река могуКно тачно означити извор и вреди га ознлчавати. Друге почињу многим слабим изворима, који избијају на додиру између кречњака и вододржљивих стена. Зале^а су изворишта или у облику цирка улубљени одсеци (Црвена и Јелашничка Река) или поједцни плочасти врхови и гребени између којих су преседни (Ресава, Сврљишки Тимок). Такве реке имају бар два изворна крака, кашто н струк изворних речица. Код њих је обично немсгуКно прецизно означити изв >р, каштојетешко утврдити главни изворнн крак. Реке треКега типа везују се’зд изворе из вододржљивих стена и почињу струком о^ речица, челенком која је у склоау. Код њих по правилу није могуКно означити ни изворни крак. Четвртога су типа реке, чији су извори вртачасти водом испуњени басени, ретко су дуже, веКином су врло кратке реке СМлава, Височница н различна Врела). ТреКа је врстаизвора: потајнице, наетупни или интермитетни извори. Тих има два : Потајница у Хомољу више Лазнице, и звишка Потајница код Кучева. Из низа проматрања, којн су на првој чињени, утврђене су периоде отпцања и интермитирања: прва траје 21 минут, друга 43 - 44; осем интермитирања на њој нема других појава, спада у иросте потајнице и објашњава се по принципу двокраког натега. На оенову многих проматрања, чињених на звишкој Потајници у разним годинама и разним годишњим временима, нојаве код ње иду овим редом: иериода мировања или пуњења резервоара је променљива, куд се напуни до одређене висине настаје сплашњавање и чују се у размацима од 1,5—2 минута три клокотања, прво и друго су слаби u кратки, треКе јако и траје 1,5 минут. Отиче 14 минута и 10 секунада. Издаје 3—4 пута внше воде но што је буде у видљивом резериоару. Она је засебиа, нова врста потајнпце, која се узимајуКи у помоК експерименат објашњава комбиновањем трију каверни, које сувезане са два натегаста канала. II Тресаве. — Од тресаве Источне Србије, Власине п Пољанице, веКина ux је на висоравнкма и венцима нлеКатих планина, које су састављене из вододржљивих стена, из кристаластих шкриљаца или Флита. Њихове су утолегнице плитке и покривене маховинама, најчешКе рода Sphangum и Нурпиш за тим барским Фанерогама, брезом, врбом, Турћу-ом, зуквом, рогозом. Вода у њима је атмосФерског иорекла, ређе изнорна. Ове су тресаве због висине назвате високе тресаве. а многе су од њих и праве ефагнумске тресаве. Нроучено је 12 тресава, од којих је највеКе Власинско Влато; свака се детаљно описује. — Ниже тресаве на ивици или у средини котлина u долина Ист. Србије. На местнма где сз њихове стране ломе, прелазеКи у равницу, налазе се јака врела за која су везане свс тресаве; у њима је, дакле, поглавито изворск t вода. Такве су Крупачко Језеро, Туштина и Вездан у пиротскпј котлини, Шевар у белопаланачкој и Каонско Језеро у долини Пека. Ш Водоиади, брзаци бучнице. Водопадису ноглавито на мањим рекама, које теку кроз попречне долине. Једзи су траеертгмски, постали акумулацијом бигра у речном; кориту, састоје се из низа од стспена и зову се слаа. Бигар је стггложен или преко кречњака (Рипаљка на Градашници, слапов i на Перасту, мали и велики Бук у Сувом Долу и Бигар код Суводола) или преко пешчара (Рипаљка наЛукавици, Багар у сливу Трговишког Тимока). Други су ерозивни водопади, који су везани или за неки слој јаче отпорне моћи) Комарички Вир у Лужници, Бобак на Црновршкој Реци, Скок, Ринаљка на Тисоици) или су на граници кречњака и његове подлоге пешчара (Велика Рипаљкаг Рипаљка и Бук на Милушиначкој Реци) или су пред нонорима (Речке у Бељаници, Радован ка река у Кучају, Понор у Високу);. еастоје се, по правилу, из једног одсека и зову се скокови. Вили облика слапа или скока водопади имају три елемента одсек илп стеаенице, бучницу и аљусак. Највиши је од водонада у Ист. Србији слап на Градашници висок 42 метра, а најлепшије скок на Лужници. Брзака има на рекама оних карактера, за које су и водоиадц везани, нарочито у клисурастим коритима и на ушћу малих притока у главну реку; ови су брзаци у друштву са џиновским лонцима или бучницама, који се кашто и самостално јављају (брзаци и бучнице Дојкиначке Реке, на ставима Височнице u Топлодомитице, у ТескобиуОсиљанима, на Велини код града Сврљига и т. д.) Осем тога брзака има једино на местима где у корито речно има много сипара или валовити потоци уносе материјал (Нишава: Сићевска Клисура и белопаланачко иољеЈ. На овом састанку било је говора и о јестаственичком музеју, те су донесене одлуке, које је нредседништво нн саетанку 3. јануара одобрило. Свечани скун био је 11. јануара, на ком је изабрани академик Љубомир Стојановић чнтао своју академску приступну беседу. Академик Стојановић говорио је о индиви-