Дело

158 Д Е Л 0 дуа.шсању српскога језика. Пошто је прво побројио сва мишљења, по којима би стваран>е словенских језика, па п срискога, било још у словенској заједници, напоменуо је, да ће та мишљења бити потекла отуда што су теорије о деоби индоевропских језика пренесене u на словенске. Па пропративши нрво Шлајхерову н Шмитову теорију, и напоменувши како нова наука о језику не пристаје нн уз једну ни уз другу, изложио је најновију теорију о ностанку индоевроиских језнка Хермана Хирта, изнесену у чланку „Годственн односи Индоевропљана“, и ослањчјући се на њу, нреноси је и на словенске језике, а нарочито на југословенске. Трудећи се да докаже да су Словенн, долазе1ш на Балканско Полуострво, говорили још up шловенски језик, и да су с i ту, н i. Балканском Нолуострву, утицаЈем покорених несловенских племена створили данашњи југословенски језици, па и српски и његови дијал'кти. На послетку говорник се дотиче питања о имену српском и хрватском, он узима имена Срби и Хрвати да су племенска а не геограФСка. Износи и разлоге за то. Књижевни је језик, којим пишу Хрвати, срнски језик, јер је он говорни језик херцеговачки, а тај се народ од старине само Србином звао. — Иосле ове беседе прогласио је Милићевић Љуб. Стојановића академиком. Музеј српске земље. —- Мисао о јестаственичком музеју захватила је већ дубља корена. Састављен је одбор, и он је већ о новој години издао »поклич“, који доносимо на последњој страни, а на који скрећемо пажњу својих читалаца. 0 даљем раду овог одбора и његову напретку проговорићемо у свесци за овом. Југославенска Академија. — У последњој седннци Фнлософско-хисторијекога разреда Југосл венске Академије прочитана је расправа д-ра Мат. Мурка „Први исаоређивачи санскрита, са словенским језицим,а“. Садржнна ове новс радње Муркове, по „Народним Новннама“, ова јс: Још год. 1808. Фридрих Шлегл у делу „0 језику и знању Индијанаца“ препоручиваше особитој пажњи словенске језике, а год. 1809. Головкин изнесе у „Fundgruben des Orients“ 43 словенске (унраво само руске) аналогије с инднјским речима, што ,је две године после наставио Аделунг. Најзнатннји је пак за то успоређивање Мајевски, који је год. 1816. издао у Варшави дело ,0 Словенимаи браћи им“, у ком износи i воје мисли о великом сродству Сл >вена с Индијанцима, те о пореклу Словена из Индије, и огледа помоћу језика створити слику тамне словенске старине ц прастаре словенске народне просвете. Мајевски је нрви Пољак и у опшгенрвп Словенин, који је у круг својих студцја узимло не само друге Словепе него и најудаљоније рођаке, стојећи нод утицајем Gorres-ова дела „Митсиа историја аријскога света“; оп је први словенски санскртист. Мајевски је тим подстакао, да с.у и Пољаци и други Словсни ночели изучавати старину словснску и словенске народне несме; зачетак сабирања црвеноруских народних иесама налази се у Dzienniku Виленском год. 1819. Наука Мајевскога nal^e особита одзива у Чеха, и потакну код њих поређење индијске митологије са словенском. Др. Антун Јунгман, брат чувенога ЈосиФа Јунгмана, дописиваше о зеленогорском рукопису, с Мајевским, који нагов >ри Раковјецкога, да год. 1820. први изда у »Иравди руској“ „Љубушин суд“ „као свето право, као вереко грађанску правну књигу свих Словена.и Утицај санскртских студија у Чеха јавн ее и у схваћању метрике: год. 1818. почеше ШаФарик и Палацки борбу пр >тнв метрике по ачценту, коју је био увео Добровски, а за м трику !iо квантитету (што је доцније Вебер за нашу метрику огледао), на грчку и римеку, поводећи се за примером индијске метрнке. Поменутп Ант. Јунгман, проФесор нратпкога медицинскога Факултета. изда у Кроку 1821. (I 65—-81.) расираву „0 санскрту“ да докаже велику сродност Словена с Пндијанцима у језику, и по том одлнчност Словена, коју су неке нсмачке сааскртисте. регби, тајкле. Јунгман се иозива и на овај нрактични доказ: некп Чех, столар у 3 irpeбу, по имену Brezovsky, тврдп. да је иа свом путу Индпјанце до Cochinehine разумео а и они њега да су ра<умели“. Али прави његов доказ стручан је. Обиљем примера пз чешкога, пољскога и српекога доказује велико сродство словенскога језика са санскртом у многим обзнрима, а сјајни су му докази граћ)ОМ језика (без предлога локал и инструментал, остаци двојпне, три броја у глагола, лични наставци, аорист и имперФекат птд.Ј. Овако он доказује, да прозвана од немачких дотадањпх санскртиста четири „нлеменита“ језика — персијски, немачки, грчки и латински — немају никака првенства према словенеком. Да је Боп иознавао заслужни рад Јунгманов, извео би боље словенске партије у својој поређеној граматици. Двадесет н трр године после Јунгмана Миклошић је својом крнтиком Бопова дела (1844.) нзнова основао и унапредио научно псаоре})Нвање словенскога са санскртом, пошто су били настављачи Јупгмановн тргли у Tojr у назадак. Ангун Михановић шдаде две године после Јунгмана збирку од 200 речи из санскрта и словенскога сродних но гласу и значењу (1823.). Михановић много заостаје за Јунгманом у методи поређења ие знајући г.тасовних закона; али ,је ипак изнео по што шта добро а бавио се и о цпганеком језику. После њега је Јан Колар у делу „Богиња слава и порекло имена словенскога“ дао ошни1>ан речник ...јсдпаких индијских, циганскнх и словенскнх језика“, алп главно је у делу иоређење митологије индијскс и словенске, да како помешано несничком Фантазијом. Услед Коларова угледа дуго сс одржао неоснован иоглед на порекло Словена из 11пдије; овамо иде н чудни оглед Верковићоп да Вугарима да „веду* еловенску.