Дело

1G0 д к л о су уоиомене i*a љихова путоваља но овим орнскпм покрајинама. Revue bleue од 16. новембра прошле године доноси под: Voyage au Monteuegro, један одломак о Цетиљу. Исгорија Аустро-Угарске. — Изишло је четврто, попуњено издање Историје Лустро- Угарске, од познатога слависте Луј Лежера. Писац је испричао догађаје све до 1894. године. Он ту говори и посебпце о свакоме народу, па и о оном делу нашега народа, који је под круном Св. Стевана. Надамо се, да 1>е се о овој књизи у нас рећи која иише; нарочито обраћамо на љу пажн.у наше прекосавске браће. Књига је изишла у издању Hachette-ове књижарнице у Паризу, а стаје 4 дин. Реферат о српској књизи у француском правничком листу. —" Bulletin de la societe de iegislatjon comparee, за 1895., у с.весци за јун-јули, доноси на стр. 579. ре.Ферат Леона Ламуша на Веснићев српски превод Шнелерова дела Државно-правни аоложај Босне и Херцеговине. Ламуш нам је нознат са својих еписа о Србима и Бугарима из године 1885. и 1886. Французи о Србима и њиховој вери,Revue internationale de thćologie донесе у своме 12. броју за 1895. год. чланак : Serl)es, leur л-ie ecclesiastiqne et religieuse. Сг:рећемо на љ пажњу наших богосдова, који владају Француским језиком. Ието тако изиде пре неколико недеља једна брошира барона Adolphe d’Avril-a Les eglises autonomes et autocepl'ales 1451 .— 1885.). Издање je књижарнице Leroux-a у Паризу, стајс динар. Аих portes de l’Orient. — Тако се зове књига, која изиде у Паризу почетком јануара о трошку кљижара Fischbacher-a. Ппсац је књиге Edouard Маигу. У њој износи усиомене са свога путовања. Нас интересују нарочнто одел.ци, у којима говори о Пстрији и Далмацији, о Босни и Херцеговини и Црној Гори. Књига стаје дин. 3,50. Гледаћемо, да доцније више проговоримо. Нов no.hCKH фолклориетички месечник,— У Лавову од прошле године почео је излазити Lud лист намењен Фолклору. Уреднчк је овоме листу нроФесор Ант. Калина. Чешка књпжевност. — Нова збирка аесама. — Позната чешка списатељка песама п литерарних еееја, Елишка Краснохорска штамиала је нову збирку песама Na žive strune иосветивши је АдолФу Хајдуку. LIeшка критика изразила је похватан суд о овој збирци и жели јој миогобројиа издања. Грибоједов на чешком. — Болеслав Каленски штампао је превод Грибоједове комедије у четири чина „Горе otf. рума“ под натписом „Поге / rozumuu. Преводу је додао и слику и биограФију иесникову. Матица Чешка у Прагу нродаје ио 80 новчића. НОВИНАРСТВО Наетавннк. — И последња, десета, свескз „Наставника14 листа ПроФесорскога Друштва, а за годину нрошлу, изишла је. У овој свесци су два чланка: Лилера Пеке напомене на Правила о испиту зрелости и Л. Лазаревића Мисли о уређењу женских школа; за тим два реФерата . Св. Симића на Споменик XXIX и М. Вукићевића на прву књигу Историје српскога народа од Љ. Ковачевића п Љ. Јовановића. Пет је „новина из науке u наставе-1. п то : Промена годишн.их времена на Марсу од К. Ф. Ковачевића, Утецај месеца на облачноет од Н. М. Ракића, Задржавање м.гнетског стања у гвожђу од Јел. Миханловића, Жежница од Ранка Петровића и Узрок светљењу у пламену угљоводеничних гасова од II. М. Илића. Даље су одељцн : Рад у школи и за школу, ПроФесорско Друштво u Личнц Гласови. Као прилог иде овој свесци годишљи садржај. Из њега дознајемо, да је 52 сарадника било на „Наставнику“, од којих је један санитетски капетан, један опет супленат карловачке гимнасије, двојица проФ. кандидатн, — један слушалац философијс, а остало 47 наставницн су средње школе у Србији Ово је најбол.и доказ, да наши наставници средњих ]икола озбиљски раде и на кн>изи. Међу сарадницима су u две наставнице ви.пе женске школе. — Чланака је било у ирошлој години 18 и то све оргиналнцх, реФерата 29, новина из на} ке и наставе 54, некролога 5 итд. — „ПроФесорско друштво“ бројало је на крају 1895. године 16 утемел.ача. — Нека је н овом приликом најтоплије препору чено нашим читаоцима „ПроФесорско друштво“ и његов орган „Настав11цк“. Сдоменак. — Иоред „Голуба" и „Ласте“ имамо н трећи дечји лист, који излази у Панчеву под имсном Сиоменак. Новом годином ушао је у четврту годнну. 11 нрви број већ је изишао. У њему налазимо неколпко иесама ; јрдна је повећа, посвећена св. Сави од попа Луке Поповића; две нричице II почетак Искрии^а из сраске аовеснице, које је писац на жалост радио само по историји П. Срећковића, Медаковића и Рајића. Има u еитнијих бележака. — „Споменак“ излази сваког.ч првога на целоме табаку, а стаје за Србију 2 n по дннара, Уредник му је Пван Мартнновнћ, учитељ. Слава. — Мил. Марковнћ. директор, II, Аршинов, Св. Раиковић, д-р. 31. Лукић, М. Башић, проФесори и још неколико љих одлучили су да у Нишу нокрену повремени лист „ C.iaeau са задатком: „да гаји п негујс стари традиционални дух српски, који се под навалом назови-културе, успавао, да не речемо и ослабео.“ „Слава“ ће се трудити, велн се у позиву, „да износи нред српски народ богатих духовних lpuconuja, u да му буде на помоћи, као и онај светн чин љегов, чије имс oua носи. Она ће доносити леие и идеалне слике из прошлости српске, које