Дело

Б Е Л Е Ш К Е 161 подижу и јачају дух кратким слогом ц популарним језиком. Песме и краће ириповетке истога смера такође неће изостати. Унућиваће на стари српски карактер п врлине породичне, друштвене и јуначке, представљене у нашим неоцењеним народним умотворинама. Разбијаће заблуде о верским и дијалектичким разликама у народу; унознаваће крај с крајем у погдеду геограФСком и етнографском, већином у облику путописа, u развијаће љубав к путовању по српскимземљама. Велику ће пажњу обраћати и народним умотворинама и обичајима, особито објављивању нових из ослобођених ц осталих јужних и источних крајева нашега народа молећи за то у напредак г. г. учитеље и свећенике. Особити ће део бити посвећен прегледу српских земаља, а тако исто и део, у ком ће се, нрепоручујући слогу балканским народима, бранити начело свакоме ceoje и српски народни интереси. Последњи ће део доносити кратке препоруке добрих књига и друге књижевне и културне новине, занимљиве и корисне по народ. .Тедном речју: сва ои тежња била уложена, да лист иостпне ирава народиа читанка.^Лпат ће излазити у евескама од три табака, а стаје за Србију на годину само четири динара. Уредник ће овом листу битп Миливоје Башић, а благајник Мића Ивковић, учитељ. Поимајући потребу овакога лиета, топло га препоручујемо својим читаоцима. Хришћанеки Весник. — Овај свештеннчки лист, који је седамнаест година излазио, крнјем 1895. године престао је излазити, јер није могао добити номоћи, како вели уредник у својој опроштајној речн, од Сабора Архијерејског из црквених Фондова. Југославенски стенограф и гласннк. Од овога листа изишла су уједно и последња два броја за прошлу годину. У њима има између осталога чланак о Југославенској Академији и кратка биограФија Ђ. Станојевића са сликом. — Од ове године биће цромене у уређивању овога диста у том, што се одваја „Југославенски Гласник“. Место њега уз „СтенограФи с времена на време даваће се у прнлогу Стено^рафска учена micMa и Књижевни Гласник. У овом „Гласнику“ саопштаваће све важније књиге и часонисе, који излазе на словенском југу на српском, бугарском и словеначком језику. Стаје и на даље пет динара годишње. РАЗЛИЧНОСТИ Статистика Аустро-Угарске. — Про*. А. Hieknian-a географско-статистички џепни атлас Аустро-Угарске изишао је и за ову fgдину. Подацн у њему узети су из службеиих извора, те има нарочита интереса upeгледати их. Црема њима год. 1895. бидоје у АустроА гарској 43,680.000 становника од којих 21,540.000 само пада на Словене. Срба Хрватима било је 4,879.000, Чеха 7 770.000 Пољака 3,900.000, Малоруса 3,368.000 и Словенаца 1,325.000. Од других народности у царевини Аустро-Угарској има највише Немаца 10,960.000. ‘ ЧИТУЉА t Проф. Др. Емил Бруненмајстер.Умро је у Бечу 10. јануара у 42. годинп живота свога. Био је проФесор кривичнога права и кривичиога поступка на бечкоме университету. Рођеп је у Швајцарској, у Крајцлингену (кантону Тургау) 5. маја 1854. год Учио се у Липиској, где је добио 1877. годи докторски степен. После године дана uoетао ј е приватним децентом за кривично право на университету у Базелу, одакле 1879. год. би позван за редовнога проФесора у Цнрих, а одав,;е 1882. год. у Хале. Баш у то време била је катедра за критично право на бечкоме университету правна, те на предлог Биндигов, у чнје се најдаровитије ученике Бруненмајстер бројио, буде 1889. Г0Д* У Беч позван. Иа бечкоме университету знао ј е задобити у брзо многе пријатеље како међу проФесорима тако и слушаоцима. Научни рад пок. Бруневмајстера нцје толико нлодан колико одличан. Најглавнија су иу ова два; „Hie Quellen der Bambergensisu ein Beitrag- znr (Teschichte des deutschen Strafrechtes (Leipzig 1879,), и „Das Todtungsverbrechen im altremischen Recht‘ (Leipzig 1887.) којц су му радови донели име правог историчара и класичнога Филолога, јер је он нрипадао историјском правцу науке о критичном праву т. зв. класичној школи. Он је био и с.радник на Биндигову систематском ручном уџбеиику за немачко кривично право а у носледње доба почео је да спрема за штампу и свој сиетем аустријскога кривичнога постунка, од кога је, на жалост, само један одломак на свет изншао, јер га смрт уграби у најбољој снази, кад је науци могао највише привредити. А штада речемо о његову повашању upeма нама, Србима? Увек пријатан и љубазан, увек ее живо ннтересовао за Србију и за науку у њој. И пнсац ових редова — iteiов ученик неће моћи никад заборавити онога задовољства, које је покојноме проФесору причинило љегово описивање поетепенога развијања наше још нејаке научне литературе, чијем се напредовању он тако јако радовао! Лака му црна земља! (Љ. Ј. К.) УРЕДНИК Др. М. Ђ. МиловановиК ВЛАСНИК Ст. М. Лротнћ