Дело

ТИ НЕ ЗНАШ 3А ЧАСЕ . Ти не знаш за часе кад мисао стаје, Кад укочен поглед дуго, дуго траје, Кад се коса мрси, кад се чело хвата, Кад се горка суза откида од јата. Ти не знаш за часе кад се мртви сјате, Кад те живу носе и у гробље прате, Кад ја тужан гледам за том дугом ниском, Кад је задржавам очајничким вриском ! Ти не знаш за часе као вечност дуге, Када речи чекам, не милости друге, Кад погледом гладим лице ти и косе А ти знак им дајеш да те дал>е носе ! ј3. ј. Рдави^к Дело IX 11