Дело

172 Д Е Л 0 Видиш, сад се сећа и шта је згрешио, те му светац не хтеде молитву примити. Кад је погодио са деда Миланом и платио му кирију, онда се он сам у себи радовао што је тако јеФтино узео њиву. А чему се радовао ? — туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре. он је сам то зло и приредио. Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока најмање (а може и шесет), то су равних пет товара... И то да му пропадне! А за што; зар то мора да пропадне ?.. И тек сад, размишљајући мало по мало. чича Пера се сети, да у нашој благословеној земњи не може бити никаква насиња, и свачије право и добро мора бити заштићено. Па то значи да он неће иишта изгубити, неће га снаћи то здо.., Јес’ богме: па онда то и није оно зло које он очекује. И, готово, сад му би криво: и пшенице му жао и страх га од већег зла. У таквим мислима чича Пера дође пред општинску судницу. Пошто беше радни дан и не беше много народа, чича Перу уведоше одмах у ^заседање”. Саслушаше га и, на његов захтев, дозваше деда Милана. Деда признаде да му је издао под кирију своју сопствену њиву и новце у напред примио. Кмет и судије решише да је усев, који је на њиви засејан, чича Перин али он тражи да му се пошто пото, изда писмено решење. Издадоше му и решење, које он плати, па одмах оде кући. После неколико дана Спасоје поручи Пери : — Да имаш још сто решења од највећих судова, ништа ти не помажу. На њиву ми жив не излази ! Али чича Пера ћути и мисли у себи: дао Бог — пшеница је, те јој не треба ни копања ни прашења, но чекај д ок узри па жањи. А дотле, вањад’ ће дати Бог, те ће се и ова напаст опаметити и тргнути. А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је и зелено и бесно, није још видело шта је мука. Нека га, дако се опамети. Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове. Само га по некад узнемири какав глас из села да Спасоје још исто ’нако говори, и да му ништа не помажу савети старијих људи, који су га због тога нарочито корили.