Дело

БОГОМОЉАЦ 171 ници подрже, рад сам да је у свој амбар саспем и да свецу од ње колач умесим. Чича Пера је сад нарочито говорио красноречиво, да се покаже пред војником како је и он ((књижеванм човек. Истина, то је таштина, и чича Пера зна како је то велики грех, али ни он није био светац. — Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе ишенице, са туђе њиве.. — Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео нод кирију и платио му погодбу у напред. Баш теби је и послао тај новац .. — Каква кирија ! Нећу да знам за то. Њива je моја и ја ћу је жети, а ти можеш чинити игго хоћеш — Ама чу ли, Спасо, дете моје, ја сам кирију поштено платио, а њиву сам ја узорао и посејао. — Не знам ја за то.. њива je моја и не дам ни ком да приђе ту. Излази чича ! внкну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици. Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од л.утине. Чича Пера занеми, обриса руке о дизлуке и диже се, па узе да намешта са рукама час кзггу, час појас, час џоку, као да су му руке на сметњи, па не зна шта ће са њима. Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, иолагано назећи да не изгази пшеницу изиђе из њиве и оде у село. Иђаше ногнуте главе и невесела лица. Наједаред сијну му у глави : то је оно ! Почиње се... За то ли он не може да се моли Богу... Видиш — предсказивало му се !.. А ко би мислио да ће зло са те стране да дође ? Но, још је добро. Готово му би мило, јер он се надао већем, страшном злу, а ово шта је, — ништа... Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице... Шта је то према — смрти, којој се он надао ! Чича Пера се налазио у положају човека, који је очекивао какво страшно зло, па се судбина смиловала, те му, у место тога, послала једну малу непријатност, која се може лако и претрпети, ако се баш дође до тога. Једно време он беше готов да запева «Преславнаја днес“, али у место тога прекрсти се и поче даље да мисли.