Дело

174 Д Е Л 0 и два момчета, — одмери ширу ноотат, разреди жетеоце и гшче рад. — Помози, света Владичице, наша заступницо и чуварицо, помозите сви божји угодници, велики и мали ! — узвикну чича. Пера и трже српом прву руковет. У том крцнуше врљике одмах иза њега. Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу Фигуру, трже очи, саже се још више, руке му задрхташе, и он стаде збуњено и брзо да сече жуто влаће. — Пр онеси га, Боже Спасител^у !.. Свети Илија, небесни управитељу, учини чудо, молим ти се и пронеси га, да не изгубим душу моју . — шапуташе у себи чича Пера, а руке му грчевито хватаху влаће и трзаху српом. — Зар ти тако, чича Петре ! — грмну глас иза њега. А ? Зар ти заборави што ти ја пролетос рекох : да не дам ни* коме своје њиве ? Чича Пера се усправи. Махну левом руком преко чела, за тим је завуче у недра и извади једну хартију. — Ево ти. дете, решење општинског суда. Жито је моје, јер сам га ја посејао, а твоме оцу у напред кирију платио ..' —- Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву, која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј. . Чича Пера случајно баци око у страиу и поглед му се заустави на његовој дреновачи, која стајаше наслоњена уз крушку. Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну : — Шта, ти гледаш у батину ! Хоћеш да се бијеш ? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и наслони на врљике. — Јок ја.. нећу те дирнутп... нек ме Господ Бог од таквог искушења сачува, — викпу чича Пера и стукну корак назад. — Хеј, свече туњави !.. Помињеш Бога уза сваку реч а ту^о отимаш, — речо му Спасоје подругљиво.