Дело

БОГОМОЉАЦ 175 Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом. Он напреже ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво : — Тако ти самога Бога створите.ва, остави ме на миру да радим свој мал, који сам с муком зарадио ! Спасоје плану, па викнуизсвега гласа : — Крао си, бре, са ћивота свечева, па ти je то поштена зарада. И Христа би за новац продао,.. Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад од једном јурну у главу, од чога му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кжуца, а ма очи наиђе нека суморна магла. У глави му беше само једна једина мисао : дреновак !.. Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким непрпродним, животињским гласом : — За Христа Бога и свету Тројпцу !.. И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица Фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен. задрхта једном ногом и — беше мртав. Жене вриснуше, дотрчаше људи из других њива и дохватише чича Перу, који стајаше са издигнутом и прслом палицом над мртвим Спасојем, као да очекиваше неће ли се дићи, да га још једаред онако обори. — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу !. и он се као днвљак обазираше око себе, лутајући погледом ио далеку видокругу... На суду чича Пера беше миран као јагње. Она живахна светлост његових очију беше утуљена, и он гледаше тупо и нејасно у лице судијама, не разумевајући шта се од њега збива. Упитан о самом догађају, одговарао је нејасно, испрекидано и, често пута, несмислено. А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му за< ијаше, па гласно одговори : — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу !.. Ето, то ви је !.. Прочиташе се сведоџбе једног архимандрита и н колико калуђера, који једногласно сведоче, да је чича Пера, за врем& /