Дело

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 189 6. ПроФесионална Школа у Ремоу (Ecole professionelle municipale) подигнута трошком општипе тога града 1875. г. Ова школа представлш, већп cTvnain наставе по што је у Мартинцп и у њој се даје много више места ручним радовима. Она даје спсцијалпа практична знаља из нндустрије, трговине и земл>орада. И у ову школу примају се ђаци који су свршили основну школу а нису старији од 13 година. За време прве две године — свп учепнци слушају заједничкп предавања теоријска и практична. Треће и последње године настаје специјалисање у одењцима а према гкЈказаиим способностима. Одељ ци су ови: а) МануФактурни за израду вуненпх п памучних материја, јер је у томе крају јако развијена вунепа индустрија ; б) Механички за машинерију ; в) Како је у томе крају јако развијена трговина са сировинама п прерађевинама, то је установљен једаи нарочитн одељак за трговачку спрему ; г) Зем.корадничкп у коме су добро заступљене теорија и практика, нарочито се гголаже на радове у пољу. У колико се односе па ипдустрнју, опшгу насгаву сачигкавају ови предмети : рачуница, математика, механика, Физика, хемија, природна историја геограФија, цртање, страни језицп (немачки и енглески), основи права, политичка економија, трговачка геограФија, шкпговјдство, теорија ткива и предива. Предавања се држе према практичним ггрепараторним радовима. За то постоје две хемијске и једиа Физичка лабораторија и више радионица за ручпе радове, особпто предиво и ткиво. II то је све снабдевено најбољом машинеријом и другим приборима, што много ову школу препоручује. По мишљењу инглеских делегата који су је походили и присуствовали неким предавањима, то је једпа од најбољих олементарних ижола вишега ступња на контименту (... is one of tlie best of tlie higher elementaiy schools whicli Commissioners have seen). Доцнијим законом o прОФесионалној насгави ова школа постала је народна са бесплатном наставом ; проширена је и преуређена. Али ie у главноме задржала свој првашњи тип. i ночетку је бројала на 200 1>ака, данас се тај број извесно попео. Њезпнн годишњи издаци износе око шесет хиљада дииа-