Дело

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 11 Кнеза Михаила, а Русија је полагала много на извођење већ углављене политике. Да су подједнако миелили у Петрограду и у Београду о користи да се рат одложи, ова сумња не би се могла породити, и уклањање И. Гарашанина од послова, који је, како Ристић пише, при свем том, радио да рат нзазове, не cavo да не би никакву хладноћу између Петрограда и Београда изазвало, него би бнло сматрано као проста природна последнца те сагласности. Завршујући овај најглавнији али, према данас познатим датима, скоро већ исцрпљени, део ове дискусије, мн предајемо овде јавности једну, истина, ситну околност, која се односи на расположење Кнеза Михаила у сном добу, али која, прн свем том, може наћи места међу другим датима и приликама, које би помогле да се у овом питању до истине дође. Само ми се бојимо да нас г. Јов. Ристић и овде погрешно не разуме, и из ове публикацпје не закључи, да ми њоме идемо на то да иокажемо, како је Кнез Михаило, у последњим данима своје владавине, са продужењем рада у правцу већ обележене велике полптике поново II Гарашанину нагињао. Не, то није била наша мисао ни пређе а није ни сада. Ми смо хтели просто показаги околности, из којих би се дало известп, да је колебање код Кнеза већ нрестало било, п да су били сви изгледи, да се рад на великом предузећу свом снагом даље продужн — са И. Гарашанином, са Јов. Ристићем или са којим др\гим, са свнм је равнодушна ствар. Г. Р. Бадемлић, начелник окружни у пенсији, поводом на ше расправе «Кнез Михаило и заједничка радња балканских народам, управио нам је ово писмо *20. Маја 1895 год. „Поштованп господпне, У књнзи вашој „Кнез Михаило п заједнпчка радња балканских на рода“ ви говорите о лову, који је Кнез Михаило наредио 19. Јануара 1868. год , и на којп је позвао II. Гарашанина. Дозволите, Господпне, да вам поводом говора о том саопштим следећу епизоду. Кнез је заиста две ноћп ноћио у Гроцкој. Рано у јутру Кнез са гостима био је на внсу Заклопачком у заседи ловачкој Ловцм се обично распоређују подаље један од другог, да не би било сметње при пуцању. Тад стајаху Кнез п II. Гарашанин заједно. Ја сам био иод висом, на догледу, за случај какве иогребе (био сам срески иисар у Гроцкој.'