Дело

12 Д Е Л 0 Поче ајка. Чу се из даљнне глас ајкача, и већ иоче да избија ио нека лисица на домет пушке Кнезу u Гарашанину. Они ие обраћају нажњу, једнако се разговарају. Почеше и зечеви да цролећу, нушке грокћу на целој лннпји, они се на лов не осврћу, разговарају. Мени чисго криво што не пуцају, докједном Гарашанин ману руком, ја отрчим на вис, а он викну, донеси за Кнеза воде. Стрчим, наредим те донеше воде u ја однесем на вис. Кнез се мало напи. После неког времена стигоше и ајкачи, и Кнез и Гарашанин. тог јутра, не избацише ни једног метка, ма да су имали прилике толико пуцати. Одатле је Кнез отишао на вис одређен за ручак. То је место било одређено за одмор и ловаца и ајкача. По ручку је била опет ајка, и било je доста лова. Целог је дана био Кнез расиоложен , а особито нрп новратку у Гроцку. По вечерп талијанскп консјтл замоли Кнеза да дозволи да свпрачи са доњег боја, где су свирали , дођу горе u да певају. Кнез одобри п ја доведем два млада Цчганина из Врчина. У вр’у астала седео је Кнез, а са обе стране Кнежеве гостп пз лова. Сем талијанског консула било је : Миннстара, Саветника н друге господе. Гарашанин је седео до Кнеза. Кнез рече: нек певају ону шабачку „уроднла ранка крушка под Милошпћем“: то не знају. Е па дед шта знају. Зиају Ашпр нашу, бомбардање Београда Кнез се осмену, и Цигани иочеше да свирају, и заиеваше ,Ашир паша бомбе вуче, варош туче.“ Цукић министар нревођаше консулу шга певају, п смејаше се. Кнез пушаше на дугачки чибук, и кад Цигани подвикнуше у песми: „Ти -се мани Мијаила, њега млога сила брани“, Кнез се осмену. Тог вечера Кнез је био расположен, п остао је доста дуго при столу. Лов је завршен у Болечу, и Кнез се вратио са гостпма у Београд. Ја сам био радознао за непуцање на оном вису, па после неког времена упитам Гарашанина у Гроцкој, што нису пуцали код онолпког нова. Гарашанпн се осмену u рече : је cu ли упамтпо оно место, ако буде среће, на ономе вису треба Српство да иодпгне сиоменпк Књазу Михаилу, но о том нп ком не говори. Иосле тога дошао је и несрећни 29. Мај. Сгиже вест о убиству Кнеза. Ја дођем одмах у Београд. Гарашанпн беше у Београду. Одем к њему, кад ме виде рече ми: „Е мој Ристо, нема нам више Књаза Михаила, убише га душмани.“ Очи му засузишо и обриса се марамом.. Ко убиКнеза запита ја, одговорп ми, „убише га Турска п Аустрпја, преко несрећни синова ове земље.“ Ко ће бити Кнез, упита га, „Књаз ће бптп Мплан син Милошев, унук Јеврема Обреновића, тп га извесно знаш, он је сад у Паризу у школп“, одговори мп Гарашанин. По сарани Кнежевој, вратнм се на дужност. После кратког времена дође и Гарашанин у Гроцку. Мени онај вис п споменик не силази с ума. У прилнцн једно) упитам Гарашанпна, има лп сад изгледа за споменпк, што ми онда рекосге. Гарашанин ме гужно погледа и рече, „сад је све .свршено, нема више Књаза Мпхаила, сад је све пропало.“