Дело

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 13 Ово што вам саопштавам , много сам пута нрпчао мојим пријатељима па иоводом номенуте ваше књиге , саоиштевам и вама. Р. Бадемлић. *) II У колико се г. Јов. Ристић журио да што брже преброди преко главног питања у овом спору, у толико се је радије и дуже задржао на споредним предметима, који, или немају никакве везе са главним питањем, или, ако је имају, оиа је сувише слаба. Није му чак изгледало с неруке да објашњава како треба у нашој расправи разумети реч „решителан* у карактеристици Кнеза Михаила , као да би решителан и неразмишљен моглп значити једно исто. Њему је ишло у рачун да покаже на првом месту како Пироћанац није имао никаквог утицаја на послове, и како је тек на концу 1867. год. почео бити увођен у неке важније, те да би тако ослабио важност онога што ми наводимо. Ми нисмо нигде тврдили да смо утицали на послове, и ако је од нашег мишљења свагда вођен озбиљан рачун , али г. писац, нешто по незнању, а нешто намерно, погрешно гврдиг да ми нисмо у важније послове пре увођени , него што смо постали начелником. Он о томе не може ништа знати, јер о> моме раду у министарству нити је ко био дужан да њега- извоштава, нити га је у ствари извештавао. Он сигурно не зна, да смо ми, куд камо раиије, после узалудних покушаја Матије Бана и М. Лешјанина, написали мемоар, који је био намењен,. а већ и обећан, Цару Наполеону, у циљу да га за нашу политику на Балкану задобије, да је тај мемоар, по заповести Кнеза, без измене и једне речи , усвојен и Цару послат. Он не зна, да је нама предавата на читање и сва његова преииска из Цариграда, и сва она нашег заступника у Букурешгу,. као што пам је била поверавана и сва радња, која се тицала наших односа са Црном Гором, Грчком, Румунијом и осталим народима на Балкапу. На послетку он не зна, да смо ми били скоро једини посредник између И. Гарашанина и заступника страних држава, кад год се разговор водио на Француском језику, а то је било скоро опште правило. Све то г. Јов. Ристић. 88) Г. Р. Бадемли!) блиски је роЈ,ак жене II. Гарашанина.