Дело

14 Д Е Л 0 може не знати, али што он на сигурцо зна, и што га је могло задржатн да ову нотицу не напише, то је, да смо ми слати дваред мисијом на Цетиње, а у тим приликама, нека допусти г. Ристић, говорено је о приличпо важним пословима. Радило се је просто о заједничком држању приликом догађаја 1866. год. и о основима на којима би се могао склонити савез између Србије и Црне Горе. Кад смо у месецу Анрилу 1866. г. пошли за Цетиње , дато иам је Кнежево нисмо за Кнеза Николу, у коме је било само неколико врста Кнез Михаило пише да шаље Кнезу Николи г. Пироћанца, свога повереника, и све што с њиме буде урађено, Кнез прима као да је сам урадио. Кад смо на концу те исте године пошли онет на Цетиње, Кнез Михаило рекао нам је у главном ово : Овога пута ја вас не бих слао на Цетиње пошто сте за Букурешт одређени9), али ви и сами знате у каквим смо односима са Црном Гором, и куда је наша политика упућена; вама су и овдашње и тамошње ствари најбоље познате, и вас не може нико да заменп. Ја вам немам давати никаква упутства; а што год будете урадили ја ћу потврдити. Тако нам je говорио Кнез, а министар нам је додао јогп само то, да је преписка између Цетиња и Београда веома непоуздана , и да се имамо ослонити у свему, што бу демо радили, на нашу личну увиђавност, јер нам со упутства одавде у писмима не могу давати. — Г. Јов. Ристић зна и то, али се чини невешт , да смо и ми заједно са г. Петронијевићем били одређени да суделујемо нри закл.учивању уговора савеза између Грчке и Србије са Заносом, са којим смо се имали састати у Мехадији , где сам ја већ на њега чекао. Он, сигурно, мисли да је за српску историју најважнија ствар његов бол од повређене сујете, што није он тај уговор потписао, и ту своју недаћу приписује суревњивости И. Гарашанина, прелазећи ћутке преко тога што је између два министра, српског и грчког, већ било раније углављено и ко ће уговор потписати, и где ће се о њему преговори водити ; он не помиње да је Занос пролазећи кроз Беч, и сазнавши да су ту и Гарашанин и Петронијевић, нокушао и успео да ту посао сврши. Он 9) У јесен те године г. И. Гарашанин казао нам је, да смо одређени за агента у Букурешт на место К. Магазиновића, који је имао доћн у Савет, н да нас је Кнез сам за то место кандидевао, изјавивши на нримедбу министра да смо још млад, да се човек од такве ногрешке сваким даном нонр.>вл>а: