Дело

3АНАТСКЕ ШКОЛЕ 193Томе програму могу се додати и други предмети као <t>aкултативни, ако школа за добро нађе. Време учења разређено је овако: РАЗРЕДИ I II III i Допуна основне наставе заузима 0 9 2 Q о За ручну наставу у радионицама 8 4 5 { ** Цртање „ 1 1 1 > Научна и технолошка настава 1 1 l У* > Свега 7 8 9 У 1890. год. било је само продужних школа којеу главноме имају да увеличају бага?к умнога зиања п да припреме за трговину и индустрију са заводима у којпма се дају допунп курсеви (cours complementaires) на 800 са преко четрдесет хиљада ђака које мушких које женских По свршеној школи П°о одаје се на земљорад, 18°f0 на трговнну, 80° f на индустрију и око 4°ј0 улази у државну службу. Многи од њих продужују образовдње, ступајући у какву вишу индустријску школу. А занатских школа у нравоме смислу из којих излазе спремни радници Француска данас броји близу две стотине, не рачунајући ту средњу ни вишу индустријску наставу као ни разне вечерње курсове за спрему раднпка. Што највише карактерише индустријске школе у Француској то је тесна веза између теоријеи практике. У свима школама основне и средње наставе постоје радионице у којима ђак за кратко време научи какав занат. Тај систем учења усвојеи више од пола века показао се као најбољи, и данас га усвајају и друге државе. Белгија као једна од најразвијенијих индустријскмх земаља на континету има такође добро уређену занатску наставу. У њој налазимо три врсте иидустријских школа нижега ступња: практичке школе за шегрте, иродужне индустрпјске и проФесноналне школе. Занатске школе за шегрте (Ateliers d' apprentissage). То су школе или боље радионице у којима се шегрти у битности практички спремају за какав занат Постанак тих школа изазвала је потреба индустрије. Одмах пошто се Белгија одвојила од Холанднје осегила je силан ин .устријски притисак Велике Британије коме се као млада држава није могла